Погледај ред вожње

Алексинац

Алексинац је град у Србији и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, има око 14.590 становника. Алексинац се налази 30 километара од Ниша, северно, на аутопуту за Београд, али је мање познато да се налази на раскрсници 2 друга главна пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца до Топлице; други пут води из источне Србије преко Алексинца, па даље ка Крушевцу и западној Србији.
 
Почев од 16. века имамо податке о Алексинцу и већини околних насеља. Најстарији податак налази се у дефтеру за Крушевачки санџак, број 55, писаном 1516. године. Из њега закључујемо да су готово сва садашња насеља на тој територији, као и сам Алексинац, средњовековног порекла.
 
У прошлости је од великог значаја за развој Алексиначког краја било то што је кроз њега пролазио Цариградски друм, са којег се одвајао пут за Сокобању и Књажевац. Цариградски друм је превозио робу из Турске у средњу Европу, па га је кнез Милош темељно поправљао и одржавао.
 
Данас пољопривредно земљиште заузима чак 64% територије града, а око 60% домаћинстава се бави пољопривредном производњом. Са овим процентом, Алексиначки крај се сматра високо развијеним пољопривредним регионом. Већина индустријских предузећа је затворена због дубоке финансијске кризе. Нека предузећа су приватизована, док друга чекају реконструкцију. Индустрија је концентрисана у самом граду и у Алексиначком руднику.
 
Природна лепота Алексинца огледа се у изванредној разноликости предела где се смењују питомe долине, густе шуме, пространи пашњаци и високи стеновити врхови, тако да подручје ове општине има све услове за развој сеоског туризма.
 
Град има Центар за културу и уметност, аматерско позориште, музичку школу, Музеј локалне историје и добро опремљену јавну библиотеку. Алексинац је одувек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, у коме се налази споменик руским добровољцима погинулим у рату 1876. године, и Руском црквом у селу Горњи Адровац, изграђеном на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца који је погинуо борећи се против Турака 20. августа 1876. године, затим са Бованским језером, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковче, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије. Сеоски туризам се негује у селима Радевац, Липовац и Горњи Адровац, где су изграђени смештајни капацитети и прилагођени како би туристима пружили потпуни комфор. У овим селима туристи могу да се упознају са традиционалним и готово заборављеним занимањима и занатима, да припремају традиционална јела... Према подацима Туристичко-спортске организације општине Алексинац, туристи који посећују град показују највеће интересовање за посету историјским споменицима, црквама и манастирима, такозвани верски туризам.
 
Кафићи
Кафе Рестарт, Дом, Вавилон, План Б, New pressing, Барон.
 
Ресторани
Тиха ноћ, Златно ћоше плус, Искра, Оаза, Морава
 
 
Манифестације
Ал Рок Фест, Такмичење хармоникаша, Меморијал „Сања Павловић“, Фестивал хорова, оркестара и камерних ансамбала општине Алексинац
 
 
Смештај
Популарни хотели и мотели
Вила Власта, Алексинац центар-Војислав Ерор, Алексинац центар, Сеоско туристичко газдинство Стојковић, Бовански Видиковац
 
 
Шопинг
Тржни центар МОДА, Робна кућа Ђорђевић, Балектра Алексинац
 
 
 
Важни телефони
Дом здравља 018 804-167
 
Апотека 018 804-015
 
Аутобуска станица 018 804-535
 
Полицијска станица 018 4101-660
 
Добровољна ватрогасна јединица 018 804-239
 
Хитна помоћ 018 804-366

Пријепоље

Пријепоље је градско насеље у Србији које административно припада општини Пријепоље у Златиборском округу. Представља највећи град Полимља. Смештен је на ушћу Милешевке у Лим, у подножију планине Јадовник. У његовој непосредној близини је манастир Милешева и стари град Милешевац.


Град се налази на раскрсници старих караванских путева који и данас постоје.
Крећући се на југ, узводно долином Лима, пут преко Бродарева води ка Бијелом Пољу (55км), Мојковцу, Колашину, Подгорици и Бару.
Крећући се на исток, Милешевком и даље преко Јадовника, стиже се до Сјенице (30км), Новог Пазара, Приштине, Скопља и Солуна.
Крећући се на север, низ Лим, стиже се у Бистрицу (10км) у којој се пут дели на два смера:
према Прибоју (27км) и даље према Босни
према Новој Вароши (30км) и даље преко Златибора ка Ужицу, Пожеги, Ваљеву и Београду.
Крећући се ка западу, уз Сељашницу и потом преко Јабуке, пут води у Пљевља (30км) и Жабљак

.
У Пријепољу је Манастир Милешева,  један од најзначајнијих српских манастира познат као гробно место светог Саве и чувен по својој фресци „Бели Анђео“, која је стране путописце XИX века приморала на толико дивљење, да јој, према речима једног од њих, ни Ђото није раван. 


О лепоти ове фреске сведочи и чињеница да је представљала Европу у првој размени сателитских сигнала са Америком `60 година XX века. Поред тога у манастиру се налази и фреска светог Саве за коју се сматра да је његов најреалнији приказ. 


Манастир је подигао између 1218. и 1219. године српски краљ Владислав, а данас се налази под заштитом УНЕСКО-а.

 
Погледај ред вожње