Ред вожње Дубровник до Беч

Ragusa, kako glasi latinski naziv ovog grada, smješten je na obali Jadrankog mora i uživa zaštitu svjetske organizacije UNESCO od 1979. godine. Upravni je centar Dubrovačko – neretvanske županije i jedan od najznamenitijih turističkih centara Jugoistočne Evrope.  Glavni tok njegove duge povijesti proteže se uz mnoge srednjovjekovne trgovačke puteve od Amerike do Indije kao i kroz borbe protiv Mletačke republike Venecije. 
Opasan je srednjovjekovnim kamenim zidinama koje po svom krajnje autentičnom izgledu i pozicioniranosti predstavljaju jedinstvenu turističku atrakciju diljem svijeta.  Prvo mjesto na koje će vas uputiti kada stignete u ovaj, jedan od najljepših mediteranskih gradova, svakako je Stradun, omiljeno šetalište kako Dubrovčana tako i njegovih turista. Obuhvaća veliki broj znamenitih zdanja kao što su Velika Onofrijeva česma, Samostan Svete Klare, Crkva Svetog Spasa, Franjevačka crkva, Samostan Male braće, Rodna kuća Iva Vojnovića, Palača „Sponza“, Zvonara „Luža“, Gradski zvonik, Mala Onofrijeva česma, Orlandov stup, Zgrada glavne straže i Crkva Svetog Vlaha.  Stradun je centar zbivanja tokom dvije izuzetne manifestacije ovog grada  - svečane procesije za vrijeme proslave Feste Svetog Vlaha kao i dočeka Nove godine koji se proglašava među deset najboljih odabira u svijetu svake godine. 
U povjesnim jezgrima unutar grada nalaze se brojne konobe i restorani u kojima je izuzetna ponuda skoro pa svih vrsta mediteranskih specijaliteta, dok se u obližnjim suvenirnicama mogu kupiti tipični dubrovački suveniri – gulozece, filigranski nakit, brončanog Svetog Vlaha ili konavoski vez. Nezobilazna je svakako i  posjeta Dubrovačkim muzejima koji oslikavaju život kneževa u doba slavne Dubrovačke Republike, njenu flotu kao i trag trgovačkih puteva koji su ovom gradu kroz vjekove donosili slavu. Maestralna djela njegovih znamenitih spisatelja imali su neprocjenjiv značaj za južnoslovensku književnost, a ovaj grad je bio i centar razvoja  hrvatskog jezika. 
Osim što je oduvijek bio jedan od najvažnijih centara kulture i obrazovanja na Jadranu, takođe je poznat po svojoj visokokvalitetnoj turističkoj ponudi, koju jedinstvenim čini kongresni turizam u okviru kojeg bilježi izuzetne rezultate.
Zbog svog izuzetnog zemljopisnog položaja, Dubrovnik je povezan gotovo svim vrstama saobraćaja sa regionom i svijetom. Na udaljenosti od oko dvadeset dva kilometra od grada nalazi se Zračna luka Dubrovnik zahvaljujući kojoj se sve više kotira na listi „city break“ destinacija, dok je njegova luka, peta po veličini na području Mediterana, centralna cruise destinacija u Hrvatskoj.
Uz pogodnu klimu, spomeničko blago i prestižne kulturne manifestacije, Dubrovnik je idealna destinacija za odmor, u kojoj svaka generacija može pronaći svoj idealan kutak.

MANIFESTACIJE I FESTIVALI

Međunarodni Film Festival u Dubrovniku,  Libertas Film Festival - srpanj, Linđo – folklorni ansambl, Glazbeni festival „Julian Rachlin i prijatelji“

KULTURNI ŽIVOT

Kazališta – „Marin Držić“, 
Muzeji – Sinagoga, Muzej Pravoslavne crkve, Muzej Domovinskog rata, Spomen soba poginulim braniteljima, Arheološki muzej, Virtualni muzej grada Dubrovnika, Muzej ikona SPCO-e, Memorijalna kuća Ronalda Brown-a, Riznica katedrale, Muzej Dominikanaca, Dom Marina Držića, Muzej franjevačkog samostana, Pomorski muzej, Etnografski muzej „Rupe“, Kulturno povijesni muzej, Franjevačka apoteka, Prirodoslovni muzej Dubrovnik, Muzej samostana sestara Sigurate, Kula Gornji ugao,   
Galerije – Umjetnička galerija „Beograd“, „Artur“, „Artea“, „In art“, „Muratti“, „Sebastian art“, „Sesame“
Bioskop – „Cine Star“, „Sloboda“, Dvorana „Visia“, „Jadran“, „Lapad“

NOĆNI ŽIVOT

Klubovi
Latino club „Fuego“, East West beach club, Night club „Capitano“, Culture club „Revelin“

SMJEŠTAJ

Hoteli
„Berkeley“, „Božica“, „Dubrovnik palace“, „Dubrvnik sun gardens“, „Excelsior“, „Grand hotel Park“, „Grand villa Argentina“, „Hilton Imperial Dubrovnik“, „Adria“, „Adriatic“, „Aquarius“, „Ariston“, „Bellevue“, „Dubrovnik“, „Ivka“, „Kazbek“, „Lero“, „Neptun“, „Zagreb“, „Komodor“
 

Hosteli
„Coccon“, „Dubrovnik“, „LoveCroatia“, „Osmi kontinent“, „Petra Marina“, „Youth“

ŠOPING - TC „Sub city“, „Maria Concept Store“, „Outlet Maria“, „Boutique Croatia“

Važni telefoni
Međunarodni pozivni broj za Hrvatsku: +385
Hitna pomoć: 194
Vatrogasci: 193
Policija: 192
Opće informacije: 981
Pomoć na cesti: 987
Informacije lokalnih telefonskih brojeva: 988
Informacije međunarodnih telefonskih brojeva: 902
Vremenska prognoza i stanje na cestama 060 520 520
Hrvatski autoklub (HAK): +385 1 4640 800
Nacionalna središnjica za spašavanje i traganje: 9155
Hrvatski Anđeli - turističke informacije na hrvatskom, engleskom, njemačkom i taliajnskom jeziku, dostupne od 23.03.-15.10. Tel: 062 999 999 (+385 62 999 999)

Беч је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Лежи на Дунаву у најисточнијем дијелу Аустрије, недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком. Историја Беча почиње прије око четири миленијума, чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свијету, на раскршћу путних праваца сјевер-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Био је сједиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства, те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем XIX вијека и са око два милиона становника представљао четврти град по величини на свијету (послије Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, луку, индустријски и трговачки центар.

Беч је одувијек представљао раскрсницу путева између запада и истока, правцем Дунава између централне и југоисточне Европе, и на рути најстарије европске трасе између југа и сјевера, на Путу ћилибара. Овакав положај града погодовао је првенствено развоју трговине и путне инфраструктуре, а потом и не мање значајним културним утицајима и приливу становништва из разних региона Европе.

Град носи и епитет музичке престонице свијета у којој су живјели и стварали композитори као што су Моцарт и Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у свјетским метрополама Беч је 2015. проглашен најбољим градом за живот на свијету.

Период барока и класицизма

XVIII вијек био је златно доба за грађевинарство и изградњу, период успона и процвата Беча. Дошло је до потпуне реконструкције грађевина и градских цјелина у стилу барока, те су тако изграђени многобројни дворци и палате за племиће од којих су најпознатије палата Шенбрун, Лихтенштајн, Шварценберг као и Белведере, раскошна палата саграђена за аустријског принца Еугена Савојског.

Са процватом града и градског живота, Беч је убрзо постао и један од најважнијих културних центара Европе, највише на пољу класичне музике чији су најзначајнији представници Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Шуберт.

Од 1804. године Беч је главни град новоуспостављеног Аустријског царства (1804—1864), да би у њему 1806. године било проглашено укидање Светог рисмог цартсва. Након пада Наполеона, у Бечу је 1814/1815. одржан чувени Бечки конгрес којим је успостављена нова политичка мапа Европе.

Култура

Умјетност и култура имају дугу традицију у Бечу. Посебну вриједност и међунарни значај има културно стваралаштво на пољу музике чији су утемељитељи били свјетски познати композитори и музичари. У свјетским размјерама познати су Бечки валцер, Хор бечких дjечака, традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније, бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских позоришта, галерија и музеја. Беч је познат и на пољу литерарног стваралаштва, алтернативних форми културног изражавања, боемству, традиционалној кухињи и многобројним кафеима.

Важни правци, тј. културни кругови и институције у граду били су Бечка школа музике (прва), Друга бечка школа музике, Бечки круг филозофа, Бечка литерарна група, Бечка школа фантастичног реализма у сликарству и Аустријска школа економиста.

Беч важи за свјетски главни град музике јер су у њему радили и вијековима стварали композитори који су дали пресудан печат свјетској музичкој сцени, прије свега на пољу класичне музике. Најпознатији представници из групе бечких класичара (1780—1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан Штраус (млађи), Јохан Штраус (старији), Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком XX вијека Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг и Ернст Кренек.

Оркестар Бечке филхармоније, коме прилазе и чланови ансамбла Државне опере, проглашен је 2006. године најбољим европским оркестарским саставом по мишљењу међународних музичких стручњака. Од 2001. године културно-историјско језгро Беча је на листи центара културне баштине од посебног значаја и под заштитом Унеска.

Музеји

Историјски најзначајнији музејски експонати данас се чувају у здању Хофбурга. Међу најзначајнијима су ризница Хабсбуршке династије, дио читаве колекције сабраних експоната од прворазредног значаја међу којима се истиче круна Светог римског царства и царска круна Аустријског царства. Овђе се налази и Сиси-музеј, посвећен аустријској царици Елизабети и Национална библиотека Аустрије.

Чувена Албертина припада такође дворском комплексу Хофбурга. Овај музеј обухвата импозантну збирку графика са око 65 хиљада цртежа и више од милион графика што је чини највећом на свијету. У новом дијелу комплекса Хофбурга налази се Ефески музеј који предстваља део Музеја историје умјетности, колекција старих музичких инструмената као и збирка дворских ловачких трофеја.

Бечки Кварт музеја представља један од највећих културних, музејских комплекса на свијету. Он обухвата Музеј модерне умјетности (МУМОК), Леополдов музеј у коме се налази импозантна збирка ђела Егона Шилеа поред колекција ђела из доба Бечког сецесионизма, модерне и аустријског експресионизма (Густав Климт, Оскар Кокошка и други), Галерија умјетности, Архитектонски музеј, Кварт плеса и игара, Атеље 21 и Ђечји музеј Зоом