Ред вожње Ротердам до Загреб

Ротердам је најинтересантнији град у Холандији са фантастичном и иновативном архитектуром и трећом по велићини луком на свету, после Шангаја и Сингапура. Налази се на западу Холандије на ушћу реке Рајне у Северно Море. Целом својом површином град лежи два метра испод нивоа мора.

Град је 1328. године основао гроф Вилиам III, као насеље које се ширило око бране на реци Рот. Отуда и назив града - „dam“ што значи брана и „Rotte“ река која данас није ништа већа од канала.

Лука, у оквиру које се налази највећа рафинерија нафте на свету – Пернис, је све до 2004. године носила титулу најпрометније луке. Данас ту титулу има шангајска лука. Свакако је највећа лука у Европи. Годишње се укрца и превезе више од 300 милиона разне робе. 

Центар Ротердама је потпуно уништен у бомбаровању 1940. године. Једини сачувани споменик предратне архитектуре је „Бела Кућа“. Подсетник на страдање града је скулптура „Разрушени град“ коју је скулптор Закпин поклонио Ротердаму 1958. године. Наредни период је период великих иновација и обнове града. Ускоро град добија једну модерну црту, другачију од свега до тада виђеног. Данас је Ротердам град облакодера карактеристичног стила. У Ротердаму се развија једна потпуно нова струја у архетектури пре свега експерименталног карактера. Ротердам представља главни центар за младе и амбициозне архитекте. Ово је град који има највише архитектонских бироа у Европи, који су познати по примени најновијих грађевинских технологија и експериментисању са различитим врстама архитектуре, иновацијама у осветлењу, 3Д штампању као и роботским конструкцијама.

Ротердам је нешто ново и нешто другачије у односу на остале холандске градове. Недостатак историјског контекста и намера да се Ротердам представи као град будућности створили су погодно тло за нове стилове градње. Упаво чињеница да је град збрисан у бомбардовању и да се ништа не може упропастити дало је могућност експериментисања. Понири оваквог размишљања су робна кућа Маrcel Breuer De Bijenkorf саграђена још давне 1957. године као и „Cube Houses“ архитекте Пиет Блома изграђене 1977. године. Због великог броја солитера, Ротердам често зову и Менхетн на реци Маас, која протиче крај овог новоизграђеног дела града. Један од познатијих солитера је свакако Еуромаст, који се уздиже високо изнаг града са својих 186 м а на њему се налази ротирајући видиковац са прекрасним погледом на цели град. Новији пројекти су и монтажне степенице израђене поводом 75 година од обнављања града. Постављене су испред зграде Grot Handelsgebouv и воде директно до крова зграде који пружа спектакуларан поглед. 180 степеница води до крова а само првог дана 8.000 људи се попело како би уживали у панораском погледу на град. Строгоћу метала и стакла ублажава велики број зелених површина. Ротердам је град са највећим бројем паркова у Холандији.

Осим солитера фантастичних и надасве машовитих линија и фасада иновативност архитекти и уметника који раде у Ротердаму се огледа и у облику пешачке зоне, која уједно представља и најстарију шопинг зону у Холандији. Она је смештена испод нивоа улице и због облика добила је надимак сливник. То није једини пројекат који је добио надимак. Велики број скуптура које можете видети у центру града имају своје надимке док оригинални називи падају у заборав. Најинтригантнија је свакако статуа Деда Мраза која се налази у самом центру града.

Добра организованост града огледа се у развијеном речном такси превозу који у многоме олакшава комуникацију између различитих делова града и најлакши је начин за туристички обилазак, било да се користи јавни речни превоз или унајми брод за индивидуални обилазак.

За добру понуду града свакако се брину и три градоначелника града. Осим главног градоначелника овај град има и градоначелника задуженог за културно – забавни програм и понуду града у вечерњим сатима, док је трећи градоначелник задужен за потребе младих који чине велики проценат становништва с обзиром на то да се у граду налази један од најпознатијих европских универзитета – Еразмус, назван по најзнаменитијем грађанину Ротердама и једном од највећих светских хуманиста .

Ротердам се од осталих холадских градова издваја и по мултикутуралности. Становништво овог града чини 160 различитих националности. Године 2001. је проглашен за европску предстоницу културе. 2015. године лист „New York Тimes” прогласио је Ротердам градом који свакако треба посетити, а одмах затим се нашао и на Lonely Planet-овој листи „must see“ у 2016. години.

Иако су амстердамски црвени фењери најпознатији на свету, мање позната чињеница је да и Ротердам има своје црвене фењере који заслужују да буду познати. Црвена светла постављена су у земљу и прожимају Ротердам оцртавајући на тај начин линују где су падале бомбе 1940. године. Све унутар зоне је потпуно уништено у бомбардовању а ван ње је сачувано. Укупно их је 400 и чине линију дугачку 12 км.
И поред свих занимљивости и погодности становници Ротердама не остају у овом граду дуго јер не могу да издрже у његовом „искривљеном свету“. Кажу да је опасан за осећај равнотеже, али оно што Ротердам јесте је прави град за истраживање. На сат времена вожње од Амстердама и Брисела и свега 2,5 сата вожње од Париза идеалан је за кратак бег у бајковити свет будућности.

Загреб представља главни град Републике Хрватске, уједно и њено економско, научно и културно средиште. Простире се на обалама Саве, у подножју планине Медведнице.

Како бисте на прави начин доживели чар овог, по много чему јединственог града, најпре се треба упутити ка једној од најдужих и најстаријих загребачких улица – Илици која се протеже све до главног градског трга - Трга бана Јелачића. На тргу је подигнут коњаник бана по којем је и добио име, док је десно од поменутог споменика најпознатија загребачка фонтана Мандушевац. Чувена је по томе сто је добила име по дјевојци Манди која је, по предању, са тог места „грабила“ воду услед чега је Загреб добио име. 

У овом опсегу налази се и средиште политичког живота Хрвата - Трг Светог Марка где се налазе Хрватски Сабор, Уставни суд и Бански двори, тј. седиште Владе Републике Хрватске. Трг је значајан и по истоименој Цркви Светог Марка која датира из XIII вијека, јединствена по свом чувеном крову на којем су приказани грбови Троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације као и грб града Загреба.

Са трга се можете упутити ка четврти која обухвата главно културно и историјско језгро града - Горњи град и Капитол. Унутар ове четврти налази се и најпознатије загребачко гробље Мирогој као и низ паркова – Прекрижје, Зеленгај, Тушканац, Орловац и Реметски камењак.

Градец, или данашњи Горњи град кроз историју је био краљевски град опасан зидинама, од којих су данас очувана само Каменита врата. Она су претворена у капелицу у којој се чува слика Богородице. Надомак Градеца налази се чувена пијаца „Долац“ која представља једну од главних туристичких атракција Загреба.

Капитол је главно црквено сједиште, ткзв. „бискупски град“, на којем се налази грандиозна загребачка Катедрала, односно Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије која представља највишу грађевину у граду.

Оно што је посебно интересантно када је у питању архитектонско наслеђе Загреба јесте урбанистичка целина која се састоји од низа тргова – перивоја у Доњем граду у Загребу – ткзв. „Зелена поткова“. Сачињава је Ботанички врт и седам тргова - Трг Николе Шубића Зринског, Трг Јосипа Јурја Строссмаyера, Трг краља Томислава, Трг др. Анте Старчевића, Трг Марка Марулића, Трг Ивана, Антуна и Владмира Мажуранића и Трг маршала Тита, док се унутар оквира "Зелене поткове" налазе још два трга – Трг Петра Свачића (Сначића) и Трг Петра Прерадовића.

Са Капитола се наново можете упутити ка самом средишту града ка Боговићевој улици коју обиљежава чувена Златна кугла. Она ће вас упутити ка Тргу Петра Прерадовића у Загребу, познатијег као „Цвјетни трг“, по многобројним киосцима са цвијећем који су ту традицијски смјештени. Овај трг је једно од омиљених састајалишта у граду као и најфреквентнија локација за многобројне друштвене акције.

Богато архитектонско наслеђе овог града нарочито се огледава у здањима која се простиру широм и у околини Трга Маршала Тита који важи за један од најлепших градских тргова. Најзначајније архитектонско здање у овом дијелу свакако је зграда Хрватског народног казалишта која датира из XIX вијека. У њеној непосредној близини налази се фонтана „Зденац живота“, зграда Загребачког свеучилишта и Музеј за умјетност и обрт.

У близини се налази Трг краља Томислава који је с једне стране окружен здањем Умјетничког павиљона, а са друге стране здањем Главног колодвора. Одатле се простире зграда Хрватског државног архива, Ботанички врт и култни хотел „Еспланаде“ који је био смјештај за путнике чувеног „Ориент Еxпресса“.

За љубитеље природе, средиште града има и своју зелену оазу - Трг Николе Шубића Зринског односно Зрињевац. Ту су смештена седишта важних институција: Врховни суд Републике Хрватске, Археолошки музеј у Загребу, Хрватска академија знаности и уметности, Министарство иностраних послова и европских интеграција Републике Хрватске и Жупанијски суд у Загребу. По мишљењу многих ово је најљепши парк у средишту града. Такође, на малој удаљености од центра налази се највећи парк у Југоисточној Европи – Максимир.

Захваљујући својим културно – забавним садржајима и изврсној гастрномској понуди Загреб је град који задовољава критеријуме сваког посетиоца понаособ. Најживља улица у граду је Ткалчићева улица, једно од средишта ноћног живота. Дуж ње се налазе многобројни кафе барови, ресторани и бутици. Такође, за љубитеље шопинга најбољи избор је зона дуж Илице, Боговићеве и Петрићеве у чијим се сувенирницама могу купити главна обележја Загреба попут лицидерског срца или кравате.

Адреса аутобусног колодвора Загреб:



ЗАГРЕБАЧКИ ХОЛДИНГ д.о.о Подружница Аутобусни колодвор Загреб

Авенија Марина Држића 4 10000 Загреб

Тел: +385 1 6008 600 ; Фаx: +385 1 6008 616