Ред вожње Братислава до Задар

Аутобус од BRATISLAVA до ZADAR не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 745 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 10 сати и 30 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње BRATISLAVA - ZADAR постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од BRATISLAVA до ZADAR су:ČRNJA TOURS d.o.o. Rovinj.

Братислава је главни и највећи град Словачке, има око 450 000 становника,налази се на самој граници са Аустријом и Мађарском. Ово је једини главни град који се граничи са две државе. Беч и Братислава, најближи главни градови у Европи, удаљени само 60 км, некада су били повезани електричним трамвајем.

Уз присуство реда и стандарда западних држава у Братислави можете осетити јужњачки и словенски дух непосредности, отворености, боемског живота. Нема гужви, брзине и тензије коју осећамо у већим градовима. Угодност живота можете примијетити на улици, у градском превозу, у ресторану...

Пре 1919, била је позната као Прешпорок, на словачком. Од 1919. године, након Првог светског рата, град носи назив Братислава. Име је створио Шефарик у првој половини XIX вијека.

Клима у Братислави је умерено континентална. Током лета температура може да порасте и до 30° C, повремено чак и више. Током зиме температуре су око 0° C, али ноћу, оне могу ићи и ниже од 10° C. Уколико падне снег, снежни покривач се неће задржати дуже од пар дана.

На источној обали Дунава налази се стари историјски дeо града, док је на западу нови модерни дeо. Одувек је био један од главних културних центара средње Европе. Такође је био средиште вишевековне историје и раскрсница бројних култура и трговинских путева. Данас је најважније индустриско и културно средиште Словачке.

Шта посетити у Братислави:

Братиславски храд дворац на брду ког често због свог необичног изгледа називају „наопачке окренутим столом“. Дворац је из XV века, користио се као краљевска резиденција а затим као војно станиште. Аустриски војници су 1811. године напали дворац и тада је изгорио до темеља. Обновљен је 50-тих година XX века и дан данас траје реконструкција.

Нови мост, мост преко Дунава где се на самом мосту налази ресторан НЛО на висини 84 метра одакле можете посматрати град.

Михаелов торањ је некадашња осматрачница док се данас у њему налази изложба оружја.

Славин споменик се налази на врху брда са погледом на град и највише је мјесто у Братислави. Подигнут је у знак сјећања на жртве совјетске војске у Другом светском рату.

Катедрала Ст Мартин је једна од најстаријих цркава у Братислави. У овој катедрали вршиле су се крунидбе краљева. На врху катедрале налази се златна круна.

Примацилни трг са Примацијалном палатом, надбискупска палата. На палати се налази бискупски шешир, направљен од жељеза, тежак 150 кг. Ту су настпали Моцарт, Бетовен, Лист. Наполеон је овдје потписао Пресбуршки споразум у тзв. Дворани огледала.

Ст Цларе црква готичка црква која се налази у Клариска улици итренутно се користи као концертна сала.

Роланд Фонтана коју је по наруџби мађаског краља Максимилиана 1527. године, радио каменорезaц Андреас Луттрингер.

Примате палата је тренутно средиште градоначелника Братиславе.

Црква свете Елизабете познатија као Плава црква, украшена керамичким цветним плочицама различитим нијансама плаве боје.

Једна од братиславских атракција су бројни градски кипови, међу којима је Наполеонов војник.

Задар (лат. Иадера / Иадер) је хрватски град на Јадранском мору, центар Задарске жупаније и ширег регионалног комплекса северне Далмације и Лике, унутар европске НУТС 2 регије Јадранске Хрватске.
У саставу насеља Задар налазе се 22 месна одбора (четврти), а Град Задар, као управно територијалну јединицу чини осим Задра још 14 насеља, укупно 15 (стање 2011). То су: Бабиндуб, Бргуље, Црно, Ист, Кожино, Мали Иж, Молат, Олиб, Петрчане, Премуда, Рава, Силба, Вели Иж, Задар и Запунтел.
Развио се на повољном положају у центру хрватског дела источне обале Јадранског мора, заштићен низом задарских острва од утИцаја отвореног мора, што је имало велики значај у раздобљу  једрењачког поморског саобраћаја. Копнено залеђе чини пространи заравњени простор Равних Котара, што му омогућава несметано просторно ширење, по чему се разликује од већине других приморских градова Хрватске. Масивом Велебита приобално је подручје морфолошки одељено, али и повезано с Ликом и континенталним деловима Хрватске, што је у најновије време вредновано изградњом савременог  аутопута, односно тунела Свети Рок.
Након што су у XX. веку превладали копнени путеви на рачун морских, Задар је и даље задржао саобраћајну  важност - кроз град пролази јадранска магистрала, а град је спојен с модерним четверотрачним путем Задар Запад - аутопут А1. Краком железничке пруге је од 1966. повезан с Книном, где се спаја на главну пругу Загреб - Сплит. Међународном бродском линијом повезан с талијанским градом  Анцона. Аеродром Задар налази се у Земунику, 10 км источно од града.