Аутобус од НОВИ САД до РАШКА не пролази кроз друге градове или већа значајна места. Први аутобус креће у 11:45, док последњи полазак можете ухватити у 18:30. Дужина пута је око 355 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 06 сати и 07 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње НОВИ САД - РАШКА постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од НОВИ САД до РАШКА су:Ozlem, BLUE LINE.

Нови Сад

Нови Сад је други по величини град у Србији, уједно и главни град Аутономне покрајине Војводине. Својом позиционираношћу на једној од главних европских река – Дунаву, одувек је био на раскршћу најважнијих путева. 
Његово подручје насељава између триста и четристо хиљада људи поносних на вишевековну традицију свог града, која обухвата темељне институције српске културе: Матицу српску, Српско народно позориште, Стеријино позорје, као и разна архитектонска обележја попут атрактивног старог градског језгра, многобројне музеје и седамнаест манастира са салашима у непосредној околини. Домаћин је бројних светски познатих манифестација и фестивала попут „ЕXИТ“ фестивала, његовог заштитног знака захваљујући коме поседује разноликост понуде неопходне за што бољу позиционираност на туристичкој мапи света. Нови Сад је мултиконфесионална и мултинационална средина у којој се припадност мањинама доживљава као предност, чему свједоче специјализоване катедре Универзитета на којима се настава одржава на језицима националних мањина или је намењена њиховом изучавању. 

Најатрактивнија туристичка обележја Новог Сада

Дунав
Дунав је један од главних симбола Новог Сада дуж којег се простире чувено шеталиште „Београдски кеј“ са бројним плажама од којих је најлепша и најпосећенија „Штранд“ плажа. Представља специјални резерват природе као станиште јединствених врста птица, од којих је Ковиљско – петроварадински рит од међународног значаја. 

Петроварадинска тврђава 
Представља најзначајнији културно – историјски споменик који датира из XВИИ и XВИИИ века. Унутар њених зидина смештен је Музеј града Новог Сада, Академија уметности, Опсерваторија и Архив града. Ова тврђава је током јула месеца традиционално домаћин најбољег европског фестивала „ЕXИТ“-а.

Старо градско језгро
Градске улице красе неколико грандиозних палата с краја деветнаестог и почетка двадесетог века: Танурџићева, Менратова, Ватикан, Клајнова. Овде се налази и најстарија кућа саграђена у првој половини осамнестог века као и бројни сакрални објекти који припадају различитим вероисповестима. 

Фрушка гора са манастирима
Фрушка гора обухвата национални парк на чијем се подручју налази седамнаест задужбина српских деспота, манастира подигнутим у периоду од XВ до XВИИИ века. Са својим разноврсним природним ресурсима - шумовитим пределима, јединственом флором и фауном, природним резерватима, бројним језерима и планинским стазама налази се делом представља једно од најсадржајнијих туристичких целина у Подунављу.

Салаши
Оно што туристичку понуду Новог Сада чини додатно јединственом су салаши који својим крајње аутентичним изгледом подсећају на прошла времена панонских руралних насеља. Ова насеља чувају традиционални дух овог подручја и углавном се простиру на територијама Ченеја, Ветерника, Бегеча и Каћког атара.

Новосадски сајам
Престижно место на којем се у току једне године организује и до двадесет сајмова и изложби као и приближно око четристо догађаја у оквиру конгресног центра „Мастер“. Основан је почетком XX века и простире се на површини од 22,6 хектара а годишње га посети око 1 200 000 људи. 

ФЕСТИВАЛИ

„Кубанеро салса“ – мај; Сербиа фасхион wеек – април, новембар; Цинема цитy – јун и јул; Фестивал уличних свирача – септембар; Новосадски самба карневал – август; „Еxит“ – јул;“Интерфест“ – јун; „Yоутх фаир“ – јул; „Змајеве дечје игре“ – јун; „Стеријино позорје“ – мај и јун; Пољопривредни сајам – мај; „Номус“ – април; 

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Српско народно позориште, Новосадско позориште, Позориште младих, Новосадски нови театар, Театар „34“
Музеји – Музеј Војводине, Музеј града Новог Сада, Музеј савремене уметности Војводине
Галерије – Галерија Матице српске, Спомен збирка Павла Бељанског, Поклон збирка Рајка Мамузића, Галерија атеље „61“
Биоскоп – „Арена Цинеплеx“
Културни центри – Културни центар Новог Сада, Омладински центар, Студентски културни центар, Дечји културни центар

НОЋНИ ЖИВОТ
Барови
„Гиардино“, Градска кафана, „Два пса“, „Тхе пабић“, „Wаке уп јуице бар“, „Радио цафе 021“, „Јоллyтравел“, „Инцонтро“, „Два анђела“, „Кафемат“, „Буддха бар“, „Атеље“

Клубови
„Лондон пуб“, „Музеј“, „Јазз цлуб wхеелс“

Салаши
„137“, „Пајин салаш“, „Бркин салаш“, „Митин салаш“, „Цвејин салаш“, „Етно кућа“

Чарде
„Чарда Цесла“, „Аqуа Дориа“, „Тако је суђено“, „Дунавска тераса“, „Ноина арка“, „Кућерак код чесме“, „Рибарска ноћ“, „Чарда Мачак“, „Чарда на Камењару“, „Чарда Код Браше“, „Чарда на јами“, „Плави Дунав“, „Дунавац“

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бест Wестерн Президент“, „Парк“, „Леополд“, „Александар“, „Центар“, „Гyмнас антик“, „Мастер“, „Нови Сад“, „Соле мио“, „Планета Инн“, „Дасх“, „Аурора“, „Арта“, „Норцев“, „Панорама“, „Путник“, „Војводина“, „Вигор“, „Римски“, „Победоносац Свети Геогрије“

Хостели
„Варад ИНН“, „Доwнтоwн“, „Златна греда“, „Тераса“, „Кутак“, „Центар“, „ НС Рентал студио“, „Френкy“

ШОПИНГ - ТЦ „Сад Нови Базаар“, ТЦ „Спенс“, ТЦ „Биг

Рашка

Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије, на 43º18´ географске ширине и 20º32´ географске дужине, на ушћу реке Рашке у Ибар, у средишњем делу Ибарске долине, на западним падинама Копаоника и источним падинама Голије.

Простире се на 670 км², где живи око 25 000 становника.

Центар општине је градско насеље Рашка, а у склопу општине су још два градска насеља: Баљевац и Јошаничка Бања.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона.

Рашчанско подручје је изразито планинско, јер се 88 % територије налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се Копаоник (Панчићев врх 2017 м), као и планина Голија (Јанков камен 1833 м). У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.

На историјској карти област Рашка означена је као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град био је Municipium Dardanorum (Сочаница). Од XII века биографи Стефана Немање ово подручје називају Ибар, а Византијски историчари већ од XII века називају Ибар и ширу област Рашке по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава.

Резултати археолошких истраживања на више локалитета на територији општине Рашка (Добрњац, Небеске столице) показују да је ово подручје било настањено још у далекој прошлости.

Рашка је била центар културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка пролазили су сви значајни трговачки путеви. Сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок. У првој српској држави основана је и прва школа на Немањином двору, колевка српске писмености и духовности, у којој су образовани наши први просветитељи и књижевници Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Доласком Турака, седиште трговине, а самим тим и целог краја се измешта према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим делом одвојила од Османлијског царства. Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница, оснује варошица Рашка.

 

Рашка као насеље први пут се помиње 1835. године, а варош Рашка проглашена је на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, на предлог политичара и државника Илије Гарашанин. Кнез Александар Карађорђевић, својим решењем од 17. септембра 1845. године прогласио je оснивање Рашке.

Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.

Ратови од 1912. до 1918. године нису мимоишли ни Рашку. Развој у послератном периоду текао је успорено. У једном периоду, током Првог светског рата, од 31. октобра до 15. новембра 1915. године, Рашка је на неки начин била престоница Србије јер су у њој одседали краљ и тадашња српска влада. Рашка је ослобођена 27. новембра 1944. године.

 Данашња општина Рашка, као особена функционално-просторна целина, формирана је 1960. године.