Ред вожње Нови Сад до Štutgart

Погледај ред вожње

Нови Сад

Нови Сад је други по величини град у Србији, уједно и главни град Аутономне покрајине Војводине. Својом позиционираношћу на једној од главних европских река – Дунаву, одувек је био на раскршћу најважнијих путева. 
Његово подручје насељава између триста и четристо хиљада људи поносних на вишевековну традицију свог града, која обухвата темељне институције српске културе: Матицу српску, Српско народно позориште, Стеријино позорје, као и разна архитектонска обележја попут атрактивног старог градског језгра, многобројне музеје и седамнаест манастира са салашима у непосредној околини. Домаћин је бројних светски познатих манифестација и фестивала попут „ЕXИТ“ фестивала, његовог заштитног знака захваљујући коме поседује разноликост понуде неопходне за што бољу позиционираност на туристичкој мапи света. Нови Сад је мултиконфесионална и мултинационална средина у којој се припадност мањинама доживљава као предност, чему свједоче специјализоване катедре Универзитета на којима се настава одржава на језицима националних мањина или је намењена њиховом изучавању. 

Најатрактивнија туристичка обележја Новог Сада

Дунав
Дунав је један од главних симбола Новог Сада дуж којег се простире чувено шеталиште „Београдски кеј“ са бројним плажама од којих је најлепша и најпосећенија „Штранд“ плажа. Представља специјални резерват природе као станиште јединствених врста птица, од којих је Ковиљско – петроварадински рит од међународног значаја. 

Петроварадинска тврђава 
Представља најзначајнији културно – историјски споменик који датира из XВИИ и XВИИИ века. Унутар њених зидина смештен је Музеј града Новог Сада, Академија уметности, Опсерваторија и Архив града. Ова тврђава је током јула месеца традиционално домаћин најбољег европског фестивала „ЕXИТ“-а.

Старо градско језгро
Градске улице красе неколико грандиозних палата с краја деветнаестог и почетка двадесетог века: Танурџићева, Менратова, Ватикан, Клајнова. Овде се налази и најстарија кућа саграђена у првој половини осамнестог века као и бројни сакрални објекти који припадају различитим вероисповестима. 

Фрушка гора са манастирима
Фрушка гора обухвата национални парк на чијем се подручју налази седамнаест задужбина српских деспота, манастира подигнутим у периоду од XВ до XВИИИ века. Са својим разноврсним природним ресурсима - шумовитим пределима, јединственом флором и фауном, природним резерватима, бројним језерима и планинским стазама налази се делом представља једно од најсадржајнијих туристичких целина у Подунављу.

Салаши
Оно што туристичку понуду Новог Сада чини додатно јединственом су салаши који својим крајње аутентичним изгледом подсећају на прошла времена панонских руралних насеља. Ова насеља чувају традиционални дух овог подручја и углавном се простиру на територијама Ченеја, Ветерника, Бегеча и Каћког атара.

Новосадски сајам
Престижно место на којем се у току једне године организује и до двадесет сајмова и изложби као и приближно око четристо догађаја у оквиру конгресног центра „Мастер“. Основан је почетком XX века и простире се на површини од 22,6 хектара а годишње га посети око 1 200 000 људи. 

ФЕСТИВАЛИ

„Кубанеро салса“ – мај; Сербиа фасхион wеек – април, новембар; Цинема цитy – јун и јул; Фестивал уличних свирача – септембар; Новосадски самба карневал – август; „Еxит“ – јул;“Интерфест“ – јун; „Yоутх фаир“ – јул; „Змајеве дечје игре“ – јун; „Стеријино позорје“ – мај и јун; Пољопривредни сајам – мај; „Номус“ – април; 

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Српско народно позориште, Новосадско позориште, Позориште младих, Новосадски нови театар, Театар „34“
Музеји – Музеј Војводине, Музеј града Новог Сада, Музеј савремене уметности Војводине
Галерије – Галерија Матице српске, Спомен збирка Павла Бељанског, Поклон збирка Рајка Мамузића, Галерија атеље „61“
Биоскоп – „Арена Цинеплеx“
Културни центри – Културни центар Новог Сада, Омладински центар, Студентски културни центар, Дечји културни центар

НОЋНИ ЖИВОТ
Барови
„Гиардино“, Градска кафана, „Два пса“, „Тхе пабић“, „Wаке уп јуице бар“, „Радио цафе 021“, „Јоллyтравел“, „Инцонтро“, „Два анђела“, „Кафемат“, „Буддха бар“, „Атеље“

Клубови
„Лондон пуб“, „Музеј“, „Јазз цлуб wхеелс“

Салаши
„137“, „Пајин салаш“, „Бркин салаш“, „Митин салаш“, „Цвејин салаш“, „Етно кућа“

Чарде
„Чарда Цесла“, „Аqуа Дориа“, „Тако је суђено“, „Дунавска тераса“, „Ноина арка“, „Кућерак код чесме“, „Рибарска ноћ“, „Чарда Мачак“, „Чарда на Камењару“, „Чарда Код Браше“, „Чарда на јами“, „Плави Дунав“, „Дунавац“

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бест Wестерн Президент“, „Парк“, „Леополд“, „Александар“, „Центар“, „Гyмнас антик“, „Мастер“, „Нови Сад“, „Соле мио“, „Планета Инн“, „Дасх“, „Аурора“, „Арта“, „Норцев“, „Панорама“, „Путник“, „Војводина“, „Вигор“, „Римски“, „Победоносац Свети Геогрије“

Хостели
„Варад ИНН“, „Доwнтоwн“, „Златна греда“, „Тераса“, „Кутак“, „Центар“, „ НС Рентал студио“, „Френкy“

ШОПИНГ - ТЦ „Сад Нови Базаар“, ТЦ „Спенс“, ТЦ „Биг

Štutgart

Штутгарт (нем. Стуттгарт) је главни град немачке покрајине Баден-Виртемберг. Са око 593.000 становника, Штутгарт је највећи град те покрајине и шести по величини у Немачкој, после Дортмунда и Есена. Овај град је с покрајинским парламентом, седиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијма, политички центар те покрајине. Најближи већи градови су Франкфурт (око 204 км северозападно) и Минхен (око 220 км југоисточно од Штутгарта).
Штутгарт се налази на око сат времена удаљености од Шварцвалда и Швапске Јуре. Средиште града се налази у плодној долини, угнежђено између винограда и густе шуме у близини реке Некар. У врућим летњим данима, локално становништво ово подручје описује као „штутгартски казан“. Као резултат огромне висинске разлике, у и око града се налази око 400 степеништа , што приближно чини око 20 км степеништа. Многа воде порекло из времена када су виногради окруживали целу долину. Чак и данас, постоје виногради који су удаљени мање од 500 м од главне железничке станице.
Сматра се да је сам град Штутгарт основан око 950. године, непосредно пре битке на Лешком пољу. Основао га је швапски војвода Лудолф, један од синова цара Светог римског царства Отона И Великог. Град се користио за узгајање коња у плодним долинама, у близини данашњег центра града, иако су недавна археолошка ископавања показала да је ово подручје већ било у власништву меровиншких фармера.
Грб града Штутгарта приказује црног коња који стоји на задњим ногама, на жутој позадини. Познато је да је у садашњем облику први пут кориштен 1938, док су се раније користиле различите варијанте и боје, често и са два коња. Овај хипотетички грб даје назнаке о пореклу назива Штутгарт. Могуће порекло имена града води од старонемачког назива штуотгартен, где реч штуот наводи на староенглески појам стод у значењу коњушница, ергела. Старонемачки појам гартен означава место првобитног насеља. Такође, лого аутомобилске компаније Порше садржи измењену верзију градског грба.
У граду се налази пет од укупно 11 државних музеја у покрајини Баден-Виртемберг. Једна од најзначајних је стара државна галерија (Стаатсгалерие) која је отворена 1843, а проширена 1984. године. У њој се чувају уметничка дела из многих епоха, од 14. века до модерне уметности укључујући дела Рубенса, Рембранта, Монеа, Реноара, Сезана и Беуса.
Мотоцикл и аутомобил на четири точка су изумљени у Штутгарту, по чему су се прославили Готлиб Дајмлер и Карл Бенц. Већ 1887. године Дајмлер и Вилхелм Мајбах су основали компанију „Дајмлер Моторен Геселшафт“ и започели индустријску производњу аутомобила. Из тог разлога, Штутгарт с правом зову колевком аутомобила у светским размерама. Мерцедес-Бенц, Порше и Мајбах се и данас производе у Штутгарту и његовој околини. Овде је произведен и први прототип Фолксваген бубе, коју је дизајнирао у Штутгарту Фердинанд Порше.
Штутгарт поседује међународни аеродром (нем. Флугхафен Стуттгарт) који се налази око 13 км јужно од центра града на подручју које припада суседном градићу Лајнфелден-Ехтердингену. Везе од аеродрома до центра града су изузетно добре, тако да је потребно око 30 минута да се од аеродрома дође до центра користећи линије С-Бана - С2 или С3. Аеродром у Штутгарту је једини већи градски аеродром у Немачкој који има само једну писту.
Поред аеродрома пролази државни ауто-пут А8 (Аутобан А8), који одређује јужну границу града. Повезује Луксембург, преко Сарбрикена, Карлсруеа, Штутгарта, Минхена и Салцбурга, са Бечом. 
Други значајнији ауто-путеви према Штутгарту су А81 (правац Цирих–Зинген–Вирцбург–Хамбург) и А831.