Banja Luka je politički, administrativni i kulturni centar entiteta Republike Srpske, ujedno i njen najveći grad. Predstavlja drugi grad po veličini u Bosni i Hercegovini, koji nastanjuje približno 200 000 stanovnika.

Banja Luka se od Sarajeva nalazi na udaljenosti od 240 km, od Zagreba 200 km, a od Beograda 320 km. Sa ovim i ostalim gradovima u regionu povezana je drumskim saobraćajnicama, željeznicom, a od 1998. godine i vazdušnim putem.

TURISTIČKA PONUDA BANJA LUKE

KULTURNO-ISTORIJSKI SPOMENICI OD POSEBNOG ZNAČAJA

Banja Luka je tokom svoje istorije bila pod uticajem različitih kultura o čemu svjedoče brojni kulturno – istorijski spomenici koji čine ovaj grad jedinstvenim.

• Gradska tvrđava “Kastel”

Pozicionirana na ušću Vrbasa i Crkvene, jedan je od najstarijih spomenika u Bosni i Hercegovini čiji ostaci datiraju još iz neolitskog perioda.  Tokom svoje duge istorije predstavljala je vojničko utvrđenje i okosnicu gradskog razvoja, dok je danas centar održavanja raznih kulturnih manifestacija a ujedno i omiljeno šetalište stanovnika Banja Luke.

• Saborni hram “Hrista Spasitelja” 

Podignut je na temeljima crkve Svete Trojice koja je bila izgrađena u centru Banja Luke, između dva svjetska rata. Po ugledu na prethodni arhitektonski izgled, njegova obnova započela je 1993. , a završena je 2009. godine i  najviši je vjerski objekat u Banja Luci. Hram je obnovljen pod imenom Saborni hram Hrista Spasitelja, jer je u međuvremenu ( u periodu od 1963. do 1969.)  izgrađen hram koji je dobio ime Svete trojice, kao uspomenu na porušenu crkvu.

• Manastir Gomionica 

Ovaj manastir podignut je 1882. godine i u okviru njega postojala je škola koju je, između ostalih pohađao i poznati pisac Petar Kočić. U riznici ovog manastira nalaze se zbirke ikona iz XVI – XIX vijeka, starih rukopisnih i štampanih knjiga iz XIV – XVIII vijeka kao i pozlaćeni gomionički srebrni krst iz 1640. godine, koji se danas nalazi u kolekciji Londonskog univerziteta.

• Opatija “Marija Zvijezda”

Ova župna crkva, smještena uz obalu Vrbasa, je po mnogo čemu jedinstven sakralni objekat.  U njemu žive monasi iz reda Trapista, poznati po proizvodnji istoimenog sira, koji se može kupiti u okviru samog samostanskog kompleksa.

• Džamija Ferhadija

Vakuf člana čuvene porodice Sokolovića - Ferhad paše, podignuta je u vrijeme kada je, na vrhuncu svoje moći Osmansko carstvo vladalo Bosnom. Jedna je od centralnih gradskih građevina, sagrađena od strane učenika Mimara Sinana i smatra se najuspješnijim ostvarenjem islamske arhitekture u Bosni i Hercegovini. Njena rekonstrukcija otpočela je 2005.  a  završena je u julu 2015. godine.

• Gradska palata i Banski dvor u Banja Luci

Nakon formiranja Vrbaske banovine 1929. godine, za vrijeme prvog bana, Svetislava Tise Milosavljevića, donijeta je odluka o izgradnji Banske palate i Banskog dvora. Izgradnja oba objekta otpočela je u martu 1931., a okončana u novembru 1932. godine. U okviru oba zdanja odigravale su se ceremonije koje su predviđale mnogobrojne sadržaje.  Danas je Banska palata u funkciji sjedišta Administrativne službe grada Banja Luka i njenog Gradonačelnika, dok je Banski dvor sjedište predsjednika Republike Srpske, rektorata i Radio-televizije Republike Srpske.

• Banj brdo

Banjalučko izletište sa kojeg pada pogled na skoro cijeli grad, poznato je i pod nazivom Šehitluci. Na vrhu ovog brda istaknut je  Spomenik palim Krajišnicima u Narodnooslobodilačkoj borbi u periodu od 1941. do 1945. godine.  Spomenik je mauzolejskog tipa i rad je jednog od najvećih jugoslovenskih kipara – Antuna Augustinčića. Banj brdo pozicionirano je iznad banjolučke kotline, dok je  njegov vrh je udaljen pet kilometara od centra grada.

PRIRODNE ZNAMENITOSTI

• Rijeka Vrbas

Rijeka zbog koje Banja Luku nazivaju “Ljepoticom sa Vrbasa” predstavlja posebno važan prirodni resurs ovog grada, njegov glavni vodotok, a ujedno je i jedna od najljepših rijeka u Bosni i Hercegovini.  Kanjon Vrbasa je stanište reliktnim i endemičnim biljnim i životinjskim vrstama koje same po sebi predstavljaju posebnu turističku atrakciju. Ova rijeka pruža posebne uslove za razne sportove na vodi, shodno čemu se na njoj održavaju razna sportska takmičenja, prije svega državna i evropska takmičenja u kajak-kanu sportu na divljim vodama.

Banjaluka je poznata i pod nazivom “Grad Zelenila” shodno velikom broju zelenih površina koje se prostiru na njenoj teritoriji. Mnogi putopisci opisivali su je kao “rajsku dolinu” koja obiluje vodom, raznim vrstama voća i drveća, a naročito kestenom. Takođe, u Banja Luci se nalaze tri banje – Srpske toplice, Slatina i Laktaši koje datiraju još iz antičkog perioda.

KULTURNI ŽIVOT
Muzej Republike Srpske 

Radno vrijeme: radnim danima 8-20h,  subotom i nedjeljom od 10-14h. Cijena ulaznice - 1 KM po osobi.

Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske

Radno vrijeme: svakim danom od 10-22h, ulaz besplatan.

Narodno pozorište Republike Srpske

Ulica Kralja Petra I Karađorđevića br. 78

Gradsko pozorište „Jazavac“ 

Ulica Carice Milice br. 9

LTG galerija

Radno vrijeme: radnim danima 13-20h,  subotom od 10-15h.
Kralja Petra I Karađorđevića br. 109

Dječije pozorište RS

Izložbeni paviljon je otvoren svakim danom 10-20h.
Ulica Đure Daničića br. 1 
 

NOĆNI ŽIVOT
Banja Luku karakteriše bogat noćni život i poznata je po mnogobrojnim noćnim klubovima, kao i održavanju velikog broja manifestacija tokom godine.

Najpoznatiji noćni klubovi: “Mystique”, “Kantri klub”, “Jazzbanjaluka Bar”, “Inbox Culture Club”, “Cabaret club”, “Tamaris”, “Kruna”, “Opium”, “Underground” ;

Najpoznatiji restorani: Restorani: “Sirano”, “Ambasador”, “Lanako”, “Bomi”, “Vrbas”, “Kaldera”, “Lovački bar”,“Stari mlin”, “Kazamat”, “Alas”, “Stara Ada”, “Royal Plaza”;

MANIFESTACIJE U BANJA LUCI

• Kulturne manifestacije

“Kočićevi susreti”, “Svetosavska akademija”, “Đurđevdanski festival”, “Festival gradske i narodne muzike”, “Teatarfest”, sajam knjiga, “Demo-fest”, “Kratkofil”, “Dani Vlade S. Miloševića”, Međunarodni festival folklora "Dukat fest", Neofest, Zaplet Međunarodni festival mladog glumca, Banjalučke ljetne igre“, „Ljeto na Vrbasu“;

• Sportske manifestacije

Prvenstvo Balkana u stonom tenisu za mlade, Svetosavski rukoketni turnir, Međunarodni kuglaški turnir, Međunarodni rukometni turnir za mlade, Auto trke na kružnim stazama, Međunarodni teniski turnir “ATP Challenger”, Međunarodni bokserski turnir “Radovan Bisić”;

SMJEŠTAJ
Hoteli: "Bosna", "Palas", "Ekvator Slavija", "Slateks", “Atina”, “Vidović”, “Jelena”, “Banja Luka”, “Fortuna”, “Talija”, “Grand”, “Cezar”

Moteli: “Dragana”, “Moskva”, “Mig”, “Signal”;

VAŽNI BROJEVI

Centar za obavještavanje 121
Policija 122
Vatrogasci 123
Hitna pomoć 124
Bolnica 216-725
Međunarodni komitet Crvenog krsta 212-024
Centralna apoteka 212-804
Narodno pozorište RS 317-949
Dječije pozorište RS 215-907
Autobuska stanica 315-355
Željeznicka stanica 301-229
Aerodrom - Mahovljani 830-235
Vodovod 212-316
Elektrokrajina 215-888

Taxi službe
Banjalučki Taxi 1544
Euro Taxi 1555
Maxi Taxi 1551
A Taxi 1500
Patrol Taxi 1533
Bel Taxi 1550
Mobil taxi 1566

Lokacija Autobuske Stanice u Banja Luci
 

Нови Сад је други по величини град у Србији, уједно и главни град Аутономне покрајине Војводине. Својом позиционираношћу на једној од главних европских река – Дунаву, одувек је био на раскршћу најважнијих путева. 
Његово подручје насељава између триста и четристо хиљада људи поносних на вишевековну традицију свог града, која обухвата темељне институције српске културе: Матицу српску, Српско народно позориште, Стеријино позорје, као и разна архитектонска обележја попут атрактивног старог градског језгра, многобројне музеје и седамнаест манастира са салашима у непосредној околини. Домаћин је бројних светски познатих манифестација и фестивала попут „ЕXИТ“ фестивала, његовог заштитног знака захваљујући коме поседује разноликост понуде неопходне за што бољу позиционираност на туристичкој мапи света. Нови Сад је мултиконфесионална и мултинационална средина у којој се припадност мањинама доживљава као предност, чему свједоче специјализоване катедре Универзитета на којима се настава одржава на језицима националних мањина или је намењена њиховом изучавању. 

Најатрактивнија туристичка обележја Новог Сада

Дунав
Дунав је један од главних симбола Новог Сада дуж којег се простире чувено шеталиште „Београдски кеј“ са бројним плажама од којих је најлепша и најпосећенија „Штранд“ плажа. Представља специјални резерват природе као станиште јединствених врста птица, од којих је Ковиљско – петроварадински рит од међународног значаја. 

Петроварадинска тврђава 
Представља најзначајнији културно – историјски споменик који датира из XВИИ и XВИИИ века. Унутар њених зидина смештен је Музеј града Новог Сада, Академија уметности, Опсерваторија и Архив града. Ова тврђава је током јула месеца традиционално домаћин најбољег европског фестивала „ЕXИТ“-а.

Старо градско језгро
Градске улице красе неколико грандиозних палата с краја деветнаестог и почетка двадесетог века: Танурџићева, Менратова, Ватикан, Клајнова. Овде се налази и најстарија кућа саграђена у првој половини осамнестог века као и бројни сакрални објекти који припадају различитим вероисповестима. 

Фрушка гора са манастирима
Фрушка гора обухвата национални парк на чијем се подручју налази седамнаест задужбина српских деспота, манастира подигнутим у периоду од XВ до XВИИИ века. Са својим разноврсним природним ресурсима - шумовитим пределима, јединственом флором и фауном, природним резерватима, бројним језерима и планинским стазама налази се делом представља једно од најсадржајнијих туристичких целина у Подунављу.

Салаши
Оно што туристичку понуду Новог Сада чини додатно јединственом су салаши који својим крајње аутентичним изгледом подсећају на прошла времена панонских руралних насеља. Ова насеља чувају традиционални дух овог подручја и углавном се простиру на територијама Ченеја, Ветерника, Бегеча и Каћког атара.

Новосадски сајам
Престижно место на којем се у току једне године организује и до двадесет сајмова и изложби као и приближно око четристо догађаја у оквиру конгресног центра „Мастер“. Основан је почетком XX века и простире се на површини од 22,6 хектара а годишње га посети око 1 200 000 људи. 

ФЕСТИВАЛИ

„Кубанеро салса“ – мај; Сербиа фасхион wеек – април, новембар; Цинема цитy – јун и јул; Фестивал уличних свирача – септембар; Новосадски самба карневал – август; „Еxит“ – јул;“Интерфест“ – јун; „Yоутх фаир“ – јул; „Змајеве дечје игре“ – јун; „Стеријино позорје“ – мај и јун; Пољопривредни сајам – мај; „Номус“ – април; 

КУЛТУРНИ ЖИВОТ

Позоришта – Српско народно позориште, Новосадско позориште, Позориште младих, Новосадски нови театар, Театар „34“
Музеји – Музеј Војводине, Музеј града Новог Сада, Музеј савремене уметности Војводине
Галерије – Галерија Матице српске, Спомен збирка Павла Бељанског, Поклон збирка Рајка Мамузића, Галерија атеље „61“
Биоскоп – „Арена Цинеплеx“
Културни центри – Културни центар Новог Сада, Омладински центар, Студентски културни центар, Дечји културни центар

НОЋНИ ЖИВОТ
Барови
„Гиардино“, Градска кафана, „Два пса“, „Тхе пабић“, „Wаке уп јуице бар“, „Радио цафе 021“, „Јоллyтравел“, „Инцонтро“, „Два анђела“, „Кафемат“, „Буддха бар“, „Атеље“

Клубови
„Лондон пуб“, „Музеј“, „Јазз цлуб wхеелс“

Салаши
„137“, „Пајин салаш“, „Бркин салаш“, „Митин салаш“, „Цвејин салаш“, „Етно кућа“

Чарде
„Чарда Цесла“, „Аqуа Дориа“, „Тако је суђено“, „Дунавска тераса“, „Ноина арка“, „Кућерак код чесме“, „Рибарска ноћ“, „Чарда Мачак“, „Чарда на Камењару“, „Чарда Код Браше“, „Чарда на јами“, „Плави Дунав“, „Дунавац“

СМЕШТАЈ

Хотели
„Бест Wестерн Президент“, „Парк“, „Леополд“, „Александар“, „Центар“, „Гyмнас антик“, „Мастер“, „Нови Сад“, „Соле мио“, „Планета Инн“, „Дасх“, „Аурора“, „Арта“, „Норцев“, „Панорама“, „Путник“, „Војводина“, „Вигор“, „Римски“, „Победоносац Свети Геогрије“

Хостели
„Варад ИНН“, „Доwнтоwн“, „Златна греда“, „Тераса“, „Кутак“, „Центар“, „ НС Рентал студио“, „Френкy“

ШОПИНГ - ТЦ „Сад Нови Базаар“, ТЦ „Спенс“, ТЦ „Биг