Ред вожње

АЛЕКСИНАЦ

БУДВА

АЛЕКСИНАЦ БУДВА
БУДВА АЛЕКСИНАЦ

Ред вожње АЛЕКСИНАЦ до БУДВА

Погледај ред вожње

О станици АЛЕКСИНАЦ

Алексинац је град у Србији и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, има око 14.590 становника. Алексинац се налази 30 километара од Ниша, северно, на аутопуту за Београд, али је мање познато да се налази на раскрсници 2 друга главна пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца до Топлице; други пут води из источне Србије преко Алексинца, па даље ка Крушевцу и западној Србији.
 
Почев од 16. века имамо податке о Алексинцу и већини околних насеља. Најстарији податак налази се у дефтеру за Крушевачки санџак, број 55, писаном 1516. године. Из њега закључујемо да су готово сва садашња насеља на тој територији, као и сам Алексинац, средњовековног порекла.
 
У прошлости је од великог значаја за развој Алексиначког краја било то што је кроз њега пролазио Цариградски друм, са којег се одвајао пут за Сокобању и Књажевац. Цариградски друм је превозио робу из Турске у средњу Европу, па га је кнез Милош темељно поправљао и одржавао.
 
Данас пољопривредно земљиште заузима чак 64% територије града, а око 60% домаћинстава се бави пољопривредном производњом. Са овим процентом, Алексиначки крај се сматра високо развијеним пољопривредним регионом. Већина индустријских предузећа је затворена због дубоке финансијске кризе. Нека предузећа су приватизована, док друга чекају реконструкцију. Индустрија је концентрисана у самом граду и у Алексиначком руднику.
 
Природна лепота Алексинца огледа се у изванредној разноликости предела где се смењују питомe долине, густе шуме, пространи пашњаци и високи стеновити врхови, тако да подручје ове општине има све услове за развој сеоског туризма.
 
Град има Центар за културу и уметност, аматерско позориште, музичку школу, Музеј локалне историје и добро опремљену јавну библиотеку. Алексинац је одувек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, у коме се налази споменик руским добровољцима погинулим у рату 1876. године, и Руском црквом у селу Горњи Адровац, изграђеном на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца који је погинуо борећи се против Турака 20. августа 1876. године, затим са Бованским језером, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковче, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије. Сеоски туризам се негује у селима Радевац, Липовац и Горњи Адровац, где су изграђени смештајни капацитети и прилагођени како би туристима пружили потпуни комфор. У овим селима туристи могу да се упознају са традиционалним и готово заборављеним занимањима и занатима, да припремају традиционална јела... Према подацима Туристичко-спортске организације општине Алексинац, туристи који посећују град показују највеће интересовање за посету историјским споменицима, црквама и манастирима, такозвани верски туризам.
 
Кафићи
Кафе Рестарт, Дом, Вавилон, План Б, New pressing, Барон.
 
Ресторани
Тиха ноћ, Златно ћоше плус, Искра, Оаза, Морава
 
 
Манифестације
Ал Рок Фест, Такмичење хармоникаша, Меморијал „Сања Павловић“, Фестивал хорова, оркестара и камерних ансамбала општине Алексинац
 
 
Смештај
Популарни хотели и мотели
Вила Власта, Алексинац центар-Војислав Ерор, Алексинац центар, Сеоско туристичко газдинство Стојковић, Бовански Видиковац
 
 
Шопинг
Тржни центар МОДА, Робна кућа Ђорђевић, Балектра Алексинац
 
 
 
Важни телефони
Дом здравља 018 804-167
 
Апотека 018 804-015
 
Аутобуска станица 018 804-535
 
Полицијска станица 018 4101-660
 
Добровољна ватрогасна јединица 018 804-239
 
Хитна помоћ 018 804-366

О дестинацији БУДВА

Будва, метропола црногорског туризма, постоји приближно две и по хиљаде година и представља један од најстаријих урбаних центара на Јадранској обали. Како сведоче најстарији археолошки подаци, ову територију насељавало је илирско племе Енхелејаца, који се сматрају аутохтоним становништвом Будве.

Око настанка овог града испредане су многе легенде од којих је најаутентичнија она која казује да је оснивач Будве син феничанског краља Агенора – Кадмо. Кадмо је тражећи своју сестру Европу путовао по грчким пределима, где је на једном од њих основао град Тебу, у којој су му богови подарили супругу Хармонију. Након што бивају протерани из Тебе, на подручју Будве оснивају град којем су, по предању, подарили име по воловима захваљујући којима су стигли у град.

Подручје општине Будва насељава око двадесет хиљада становника и обухвата око четрдесет насеља од којих су туристички најатрактивнија: Будва, Бечићи, Пржно, Милочер, Свети Стефан и Петровац. Њена Ривијера представља центар црногорског туризма и заузима средишњи дио Приморја. Простире се на дужини од 38 километара, обухватајући седамнаест плажа од којих су најпознатије: Јаз, Могрен, Словенска плажа, Гуванце, Бечићи, Каменово, Пржно, Краљичина плажа, Милочер, Перазића До, Плажа Петровац, Дробни пијесак, Буљарица и Лучице. По мишљењу многих туриста, овај приобални појас од Јаза до Буљарице представља најлепшу целину на Медитерану у ком туристичка сезона траје и до осам месеци - од марта до новембра. Сходно њеном положају карактерише је медитеранска клима са просечном годишњом температуром од 15,5°. Током летњих месеци, највиша температура је током јула месеца и креће се до 30°, са просечном температуром воде топлијом од 18 °.

Због свог изузетно повољног географског положаја, одувиек је била значајан културни, религијски и економски центар на простору Јужног Јадрана. Окружена је цетињском, барском и которском општином, док се до севера државе из Будве може стићи и за два сата. У њеној близини налазе се два аеродрома – Тиват на удаљености од двадесет два километра и Подгорица на удаљености од шездесет пет километара, а такође је преко својих пристаништа повезана са свим важнијим лукама на Јадранској обали.

У Будви су рођене многе знамените личности - Стефан Митров Љубиша, Конте Зановић, Анастас Боцарић, Шпиро Боцарић и Марко Греговић.

Најважнија туристичка обиљежја Будве

Стари град Будва

Средњевековно име Будве било је „Civitas Aqua“ што у преводу значи „Стари град“. Ова јединствена архитектонска целина изграђена у венецијанском стилу и прошарана сплетом улица, тргова, бедема и кула, подигнута је на полуострву још прије две и по хиљаде година. Његове зидине које потичу још из времена млетачке владавине, одувиек су права туристичка атракција. Унутар Старог града налази се Етнографски музеј у чијој се ризници налазе експонати који датирају од самог оснивања града, сведочећи о прожимању различитих култура - Илира, Грка, Римљана, Византије, Словена и других.

У оквиру зидина смештена је градска тврђава Цитадела која датира из V или VI века а први писани трагови о њој потичу с почетка XV вијека. Представља јединствен споменик историје и културе, унутар које се налазе темељи цркве Santa Maria di Castello из доба Немањића и Балшића. По њој је тврђава добила име „Каштел Свете Марије“. Данас представља главну летњу позорницу чувеног „Град театра“.

У Старом граду налази се и низ сакралних споменика: Црква Светог Ивана из VII века, Црква Санта Мариа Ин Пунта из XIX века, Црква Свете Тројице из XIX века, Црква Светог Саве Освећеног из XII века и ранохришћанска базилика из V века.

Острво Свети Никола

Ово острво, популарно под називом „Хаваји“ налази се на километар удаљености од Будве и верује се да је некада било повезано са градом путем пешчаног спруда. Обухвата три пешчане плаже до којих се може доћи искључиво бродићем, чамцем или баркама.

Током сезоне су на скоро свакодневном нивоу организовани једнодневни излети до његових плажа, где туристи могу уживати у хладу медитеранског растиња као и у специјалитетима медитеранске кухиње у новоотвореном ресторану. За љубитеље неистражених предела, ово подручје представља прави изазов са својом јединственом фауном и флором.

Свети Стефан

Свети Стефан представља једно од најексклузивнијих летовалишта дуж Јадранске обале које је у прошлости било снажно утврђење Паштровића. Представља прави природни феномен – томболо, којег карактерише пешчана превлака спојена с копном. Острво је крајем четрдесетих година двадесетог века претворено у град – хотел, услед чега је постао место за одмор познатих светских личности, самим тим и једно од најелитнијх летовалишта света. У чувеној вили „118“ која данас носи назив „Свети Стефан“, боравила је енглеска принцеза Маргарета, италијански краљ Умберто II, књижевници Андре Марло и Алберт Молдави, космонаут Јуриј Гагрин, глумице Дорис Деј и Софија Лорен, супермодели Карла Бруни и Клаудија Шифер, као и глумци попут Кирка Дагласа и Џеремија Ајронса. У оквиру овог град - хотела налазе се три цркве од којих је најзначајнија Црква Александра Невског, пјацете и узане улице, док су хотелски апартмани смештени у кућама изграђеним по угледу на медитерански стил.

За љубитеље верског туризма, на подручју будванске општине налазе се манастири од изузетног значаја за црногорску историју и културу међу којима се издвајају: Манастир Подластва, Манастир Подострог, Манастир Стањевићи, Манастир Дуљево, Манастир Прасквица, Манастир Режевићи и Манастир Градиште.

Синоним за Будву је фантастичан провод због којег је током сезоне једна од најпопуларнијих европских дестинација. Овај град током сезоне на позорницама својих надалеко чувених манифестација и дискотека угости најпознатија имена шоу бизниса светске, регионалне и домаће сцене. Оно што туристичку понуду Будве оплемењује и чини посебно примамљивом су многобројне традиционалне културно – забавне манифестације по којима је препознатљива.

Детаљи релације

Полазиште

АЛЕКСИНАЦ

Одредиште

БУДВА

Ми користимо колачиће да бисмо побољшали ваше корисничко искуство на нашем веб сајту. Кориштењем нашег веб сајта прихватате употребу колачића.