Ред вожње АЛЕКСИНАЦ до КРАЉЕВО
Погледај ред вожњеО релацији
Аутобус од ALEKSINAC до KRALJEVO не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 122 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 02 сата и 15 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње ALEKSINAC - KRALJEVO постоји за следеће дане:
понеdељак
петак
Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од ALEKSINAC до KRALJEVO су:Centrotrans Sarajevo.
О станици АЛЕКСИНАЦ
АУТОБУСКА СТАНИЦА АЛЕКСИНАЦ
Аутобуска станица Алексинац представља важно саобраћајно чвориште у овом делу југоисточне Србије. Захваљујући повољном географском положају и близини ауто-пута Београд–Ниш, Алексинац је добро повезан са већим градовима, околним насељима и туристичким дестинацијама.Аутобуски превоз омогућава становницима и посетиоцима једноставније путовање према Нишу, Београду, Крушевцу и другим местима у Србији. Станица је значајна и за путнике који свакодневно користе међуградске и регионалне линије.
Контакт информације:
- Адреса: 22. децембра бб, 18220 Алексинац, Србија
- Телефон: +381 18 807 562
- Додатни телефон: +381 65 466 93 84
Саобраћајне могућности:
- Међуградске и регионалне аутобуске линије
- Локални и приградски аутобуски превоз
- Такси услуге и приватни трансфери
- Друмске везе са Нишом, Београдом, Крушевцем и другим градовима
- Повезаност са околним насељима општине Алексинац
- Могућност наставка путовања према Сокобањи, Бованском језеру и другим излетиштима
Аутобуска станица налази се у Улици 22. децембра. Путници могу наставити путовање према центру Алексинца, смештајним објектима и околним туристичким дестинацијама користећи локални превоз или такси услуге.
О граду
Алексинац је град у Србији и седиште општине у Нишавском округу. Према попису из 2022. године, има око 14.590 становника. Алексинац се налази 30 километара од Ниша, северно, на аутопуту за Београд, али је мање познато да се налази на раскрсници 2 друга главна пута, од којих један води из североисточне Србије и Сокобање преко Алексинца до Топлице; други пут води из источне Србије преко Алексинца, па даље ка Крушевцу и западној Србији.
Почев од 16. века имамо податке о Алексинцу и већини околних насеља. Најстарији податак налази се у дефтеру за Крушевачки санџак, број 55, писаном 1516. године. Из њега закључујемо да су готово сва садашња насеља на тој територији, као и сам Алексинац, средњовековног порекла.У прошлости је од великог значаја за развој Алексиначког краја било то што је кроз њега пролазио Цариградски друм, са којег се одвајао пут за Сокобању и Књажевац. Цариградски друм је превозио робу из Турске у средњу Европу, па га је кнез Милош темељно поправљао и одржавао.Природна лепота Алексинца огледа се у изванредној разноликости предела где се смењују питомe долине, густе шуме, пространи пашњаци и високи стеновити врхови, тако да подручје ове општине има све услове за развој сеоског туризма.
Град има Центар за културу и уметност, аматерско позориште, музичку школу, Музеј локалне историје и добро опремљену јавну библиотеку. Алексинац је одувек био гостољубив и отворен град. Са парком Брђанка, у коме се налази споменик руским добровољцима погинулим у рату 1876. године, и Руском црквом у селу Горњи Адровац, изграђеном на месту погибије пуковника Рајевског, руског добровољца који је погинуо борећи се против Турака 20. августа 1876. године, затим са Бованским језером, са два средњовековна манастира, у Липовцу и у селу Прасковче, Алексинац представља значајну туристичку дестинацију у овом делу Србије. Сеоски туризам се негује у селима Радевац, Липовац и Горњи Адровац, где су изграђени смештајни капацитети и прилагођени како би туристима пружили потпуни комфор. У овим селима туристи могу да се упознају са традиционалним и готово заборављеним занимањима и занатима, да припремају традиционална јела... Према подацима Туристичко-спортске организације општине Алексинац, туристи који посећују град показују највеће интересовање за посету историјским споменицима, црквама и манастирима, такозвани верски туризам.
Важни телефони
- Дом здравља 018 804-167
- Апотека 018 804-015
- Аутобуска станица 018 804-535
- Полицијска станица 018 4101-660
- Добровољна ватрогасна јединица 018 804-239
- Хитна помоћ 018 804-366
О дестинацији КРАЉЕВО
АУТОБУСКА СТАНИЦА КРАЉЕВО
Аутобуска станица Краљево представља важно саобраћајно чвориште централне Србије, омогућавајући путницима једноставан долазак и одлазак из града. Захваљујући међуградским, регионалним и другим аутобуским линијама, Краљево је повезано са бројним градовима Србије и околним туристичким дестинацијама.
Контакт информације:
- Адреса: Октобарских жртава, 36000 Краљево, Србија
- Телефон: +381 36 313 444
Саобраћајне могућности:
- Међуградске и регионалне аутобуске линије
- Локални и приградски аутобуски превоз
- Такси превоз и приватни трансфери
- Друмске везе са Београдом, Крагујевцем, Чачком, Крушевцем, Рашком и Новим Пазаром
- Повезаност са околним насељима и туристичким подручјима
- Могућност наставка путовања према Врњачкој Бањи, Гочу и другим излетиштима
Аутобуска станица налази се у улици Октобарских жртава, у градском подручју Краљева. Путници могу наставити путовање према центру града, околним насељима и туристичким дестинацијама користећи локални превоз или такси услуге.
О КРАЉЕВУ
Краљево је један од значајнијих градова централне Србије, смештен на ушћу реке Ибар у Западну Мораву, у долини окруженој планинама и брдовитим пределима. Представља административно, привредно, културно и образовно средиште Рашког округа.Град је познат по богатој историји, значајним средњовековним манастирима, природним лепотама и повољном географском положају.
Подручје данашњег Краљева било је насељено још у античком периоду, док се град током историје развијао под различитим називима. У XIX веку носио је име Карановац, а 1882. године добио је назив Краљево, у част краља Милана Обреновића.
Посебан историјски значај Краљева повезан је са средњовековном српском државом и манастиром Жича, у којем су крунисани поједини српски владари. Због ове традиције град је познат и као град краљева.Током XIX и XX века Краљево се развијало као важно трговачко, индустријско и саобраћајно средиште. Његов положај на раскрсници значајних путева допринео је развоју привреде и повезивању различитих делова Србије.Град је такође обележен трагичним догађајима из Другог светског рата, посебно масовним стрељањем цивила у октобру 1941. године, чије се жртве данас чувају у колективном сећању и обележавају кроз меморијалне садржаје.
Данас Краљево представља привлачну туристичку дестинацију за посетиоце који желе да упознају српску средњовековну историју, културно наслеђе, традиционалну гастрономију и природне лепоте долина Ибра и Западне Мораве.
ТУРИСТИЧКЕ ЗНАМЕНИТОСТИ
Краљево и његова околина поседују богато културно-историјско наслеђе, укључујући средњовековне манастире, музеје, споменике и историјске грађевине.
Најпознатије знаменитости:
- Манастир Жича – Један од најзначајнијих средњовековних српских манастира, основан почетком XIII века. Познат је по својој препознатљивој црвеној фасади и историјској улози у крунисању српских владара.
- Манастир Студеница – Један од најважнијих српских православних манастира, задужбина Стефана Немање, познат по изузетној архитектури и фрескама. Налази се на УНЕСКО-вој Листи светске баштине.
- Народни музеј Краљево – Музејска установа која чува археолошке, историјске, етнографске и уметничке збирке повезане са градом и његовом околином.
- Трг српских ратника – Централни градски трг са Спомеником српским ратницима погинулим у ратовима од 1912. до 1918. године.
- Црква Свете Тројице – Значајан православни храм и део културно-историјског наслеђа Краљева.
- Спомен-парк Краљевачки октобар – Меморијални комплекс посвећен жртвама масовног стрељања у октобру 1941. године.
- Тврђава Маглич – Средњовековно утврђење смештено изнад долине Ибра, познато по импресивном положају и историјском значају.
- Старо градско језгро – Подручје са трговима, историјским грађевинама и карактеристичном градском архитектуром.
- Матарушка Бања – Бањско место у близини Краљева, познато по минералним изворима и природном окружењу.
- Богутовачка Бања – Мирно бањско подручје окружено шумама и планинским пејзажима.
ПРИРОДА И РЕКРЕАЦИЈА
Краљево је окружено рекама, планинама, шумама и природним подручјима која пружају бројне могућности за одмор и рекреацију.
Посебно место у туристичкој понуди заузимају долина Ибра, планина Гоч и околна бањска и планинска подручја.
Популарна места за одмор и рекреацију:
- Река Ибар
- Западна Морава
- Планина Гоч
- Матарушка Бања
- Богутовачка Бања
- Долина Ибра
- Излетишта у околини Краљева
- Планинарске и пешачке стазе
- Бициклистичке руте
- Шумски предели и видиковци
Посетиоци могу уживати у планинарењу, шетњама, бициклизму, риболову, излетима, боравку у природи и обиласцима културно-историјских знаменитости.
НОЋНИ ПРОВОД
Краљево нуди разноврсне могућности за вечерње изласке, са бројним кафићима, ресторанима, баровима и угоститељским објектима.
Центар града представља главно место окупљања становника и посетилаца, посебно током викенда и летњих месеци.
Популарне могућности за вечерњи излазак:
- Кафићи и барови у центру града
- Угоститељски објекти око Трга српских ратника
- Ресторани са домаћом кухињом
- Традиционалне српске кафане
- Музички и културни догађаји
- Концерти и сезонске манифестације
- Летње баште и места за дружење
РЕСТОРАНИ И ГАСТРОНОМИЈА
Краљево је познато по традиционалној српској кухињи, домаћим специјалитетима и гастрономским производима карактеристичним за централну Србију.
Посебно су популарна јела са роштиља, печење, домаће пите, супе, чорбе, кајмак, сир и традиционалне посластице.
Најпознатији гастрономски специјалитети:
- Краљевачки и српски роштиљ – Ћевапи, пљескавице и различити месни специјалитети.
- Печење – Традиционално припремљена свињетина и јагњетина.
- Домаће пите – Пите са сиром, месом, кромпиром и другим надевима.
- Кајмак и домаћи сир – Традиционални млечни производи.
- Пребранац – Јело од пасуља припремљено на традиционалан начин.
- Домаће супе и чорбе – Важан део локалне кухиње.
- Проја и домаћи хлеб – Традиционални производи од кукурузног и пшеничног брашна.
- Домаћи колачи – Посластице припремљене према традиционалним рецептима.
ТРАДИЦИОНАЛНЕ КАФАНЕ И СЕОСКА ДОМАЋИНСТВА
Традиционалне кафане, ресторани и сеоска туристичка домаћинства представљају важан део гастрономске и туристичке понуде Краљева.
Посетиоци могу уживати у домаћим јелима, традиционалној музици и гостопримству локалног становништва.
Популарне могућности:
- Традиционалне кафане у центру Краљева
- Ресторани са домаћом кухињом
- Угоститељски објекти у Матарушкој Бањи
- Ресторани у долини Ибра
- Сеоска туристичка домаћинства
- Етно-ресторани у околини Гоча
- Ресторани са специјалитетима са роштиља
НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Краљево је познато по културним, спортским и туристичким манифестацијама које негују локалну традицију, уметност и историјско наслеђе.
Познате манифестације и догађаји:
- Весели спуст – Традиционална рекреативна манифестација која окупља учеснике на реци Ибар.
- Краљевачки октобар – Комеморативни програми посвећени сећању на жртве стрељања из 1941. године.
- Жички духовни сабор „Преображење“ – Значајна књижевна и културна манифестација повезана са манастиром Жича.
- Културни програми у Краљеву – Концерти, изложбе, књижевне вечери и позоришне представе.
- Спортске манифестације – Такмичења и рекреативни догађаји.
- Летњи културни програми – Концерти и забавни садржаји током летњих месеци.
- Традиционалне гастрономске манифестације – Догађаји посвећени локалној кухињи и обичајима.
- Локални сајмови, изложбе и фестивали
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ
- Аутобуска станица Краљево: +381 36 313 444
- Полиција: 192
- Хитна помоћ: 194
- Ватрогасна служба: 193