Ред вожње БАЧКА ТОПОЛА до Dresden

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.

Дрезден (нем. Dresden) је град у Немачкој савезној држави Саксонија. Смештен је у долини реке Елбе, двадесетак километара од границе са Чешком. Због свог изузетног културно-историјског значаја познат је под именом „Фиренца на Елби“ (нем. Elbflorenz). Чувен по својим грађевинама из доба барока и уметничким збиркама.

У Дрездену живи око 512.000 становника, а 1,25 милион у ширем градском подручју. Током последњих шездесетак година у градско подручје је укључен велики број приградских насеља, тако да је Дрезден четврта по величини урбана регија у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Келна. Дрезден припада широј популационој регији која се назива Саксонски троугао.

Град се налази у источном делу Немачке, на надморској висини од 113 метара. Површина општине износи 328,3 km². Град је подељен на 19 округа. Центар града (Стари град - Алтштат) налази се на левој обали Елбе, где се налазе и четврти Кота, Блазевиц и Плауен. На десној обали реке су Нови град (Нојштат), Лошвиц и Пишен.

Услед свог положаја уз реку Елбу, Дрезден је често у опасности од поплава. Нарочито опасно је било изливање реке 2002. Град од поплава штите два рова ширине 50 метара, као и неке површине које су намерно остављене неизграђене.

Дрезден је један од најзеленијих градова Европе, јер шуме и паркови покривају 63% градског подучја. На северу града је шума величине 50 km².