Ред вожње БАЧКА ТОПОЛА до МАРИБОР

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.

Марибор (нем.: Марбург ан дер Драу) је град у Републици Словенији, с отприлике 113.000 становника, што га чини другим по величини градом у држави. Лежи на реци Драви.

Марибор је смештен на 269,5 м надморске висине. Представља регионално седиште покрајине Штајерске, која се заправо већим делом простире у суседној држави Аустрији. Град лежи на обе обале реке Драве, на месту где се састају планински масив Похорје, Дравско поље, планина Козјак те Словенске горице. Најближи већи град је аустријски Грац, око 60 км северно од Марибора.

Пријемом Словеније у ЕУ, 2007. укинута је гранична контрола између Аустрије и Словеније, па је тако и гранични прелаз Шентиљ, недалеко од Марибора, постао део историје.

Популарне туристичке занимљивости града укључују Мариборску катедралу која датира из 12. века, грађену у готском стилу те Мариборску градску већницу, изграђену за време ренесансе. Такође, ту је и дворац из 15. века .

Марибор је дом најстарије винове лозе на свету, која је стара више од 400 година, а носи име Стара трта. Такође, у бројним виноградима и воћњацима у ближој околини града нуди се домаће вино, као и комплетне услуге сеоског туризма.

Сваког јануара скијашки центар Мариборско Похорје домаћин је женског слалома и дивовских слаломских трка Светског алпинистичког скијашког купа, познатог као Златна лисица.

Сваке године у јуну се одржава фестивал Лент, на којем наступа велик број забављача, попут музичара и сл.