Ред вожње БАЧКА ТОПОЛА до ВЕРОНА

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.

Верона, град на северу Италије броји око 250 000 становника, други је по величини у покрајини Венето. Клима у Верони је измењено средоземна са утицајем континенталног Севера. Зиме су изразито хладне са пуно магле, а лета веома топла. 
Верона је дуго била под римском влашћу,основана је у четвртом веку п.н.е. 1107. године постаје независна држава, мада је релативно брзо доспела под утицај држава са севера Италије. Након пада Наполеона постаје главно војно упориште. 1866. припада званичном саставу уједињене Италије.
Поред тога што га називају „Градом романтике“ Верона се може похвалити великим бројем (више од 50) сачуваних цркава романског, готског и ренесансног стила, мостовима, раскошним вртовима и величанственим палатама.
Као и већина градова у Италији, Верона је бисер средњовјековне архиктектуре и уметности. Такође је савршен спој урбаног стила с античким, ренесансним примесама. Због вредности и значаја бројних историских зграда, Верона се налази на УНЕСЦО-вој листи светске баштине. Док други градови у Италији привлаче туристе из целог света историским причама и раскошним грађевинама, Верона има нешто више, причу о Ромеу и Јулији, најлепшу љубавну причу. Мелодрама Виљема Шекспира о Ромеу и Јулији, који су за своју љубав жртвовали животе, постала је симол овог града који сваке године привуче око три милиона туриста. 
Међу бројним знаменитостима, нарочито је привлачан римски театар Арена, саграђен у првом веку имао је 22.000 места што говори да је по величини трећи театар у Италији. Арена је данас средиште оперских и позоришних педстава. Остаци градских зидина из 265. године се налазе уз саму Арену. 
Кућа породице Капулети која датира из 13. вијека, познатија као Јулијина кућа. Украшена готским прозорима и балконом са којег је Јулија разговорила са Ромеом.
Кућа породице Монтеки, Ромеова кућа датира из 13. вијека и није отворена за посете јер се налази у лошем стању. 
Црква Сан Зено Мађоре,богато украшена, која се сматра најважнијом романском грађевином Вероне и сјеверне Италије подигнута је у петом веку. 
Готска црква Санта Анастазија и цркве Санта Марија Антика су цркве са заносном архитектуром.
Палату дел Капитано, музеј у ком се чувају многа вредна дела италијанског сликарства и гробнице породице Салиђери из 14. века. 
Мост Касталвекио дуг метара, познат као мост Склигери грађен је у периоду од 1354. до 1356. године. И то од стране Кангранде ИИ дела Сцала.
Након уживања у култури и историји опустите се уз језеро Гарда, уједно највеће језеро у Италији и забавном парку Гардаланду.