Ред вожње БАЊА ЛУКА до ДЕРВЕНТА
Погледај ред вожњеО релацији
Аутобус од BANJA LUKA до DERVENTA пролази између осталог и кроз градове ПРЊАВОР (зависно од руте линије).Први аутобус креће у 05:00, док последњи полазак можете ухватити у 17:00. Дужина пута је око 91 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 01 сат и 49 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
На линијама саобраћају аутобуси високе и средње туристичке класе док на краћим релацијама неки превозници организују путовање туристичким комбијима или малим аутобусима.
Ред вожње BANJA LUKA - DERVENTA постоји за следеће дане:
понеdељак
уторак
среда
четвртак
петак
субота
недеља
Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од BANJA LUKA до DERVENTA су:Globtour Međugorje, Tourist Company Laktaši, Drinatrans AD, Lasta Beograd.
О станици БАЊА ЛУКА
АУТОБУСКА СТАНИЦА БАЊА ЛУКА
Аутобуска станица Бања Лука представља једно од најзначајнијих саобраћајних чворишта Републике Српске и Босне и Херцеговине. Путницима омогућава долазак у град и наставак путовања према бројним дестинацијама у земљи и региону. Захваљујући повољном географском положају, Бања Лука је повезана са другим градовима Републике Српске и Босне и Херцеговине, као и са туристичким и привредним центрима сусједних држава.
Контакт информације:
- Адреса: Браће Подгорника, 78000 Бања Лука, Босна и Херцеговина
- Телефон: +387 51 922 000
- Додатни телефон: +387 51 922 001
Саобраћајне могућности:
- Међуградске и регионалне аутобуске линије
- Међународне аутобуске линије, у зависности од реда вожње
- Такси услуге и приватни трансфери
- Повезаност са градским аутобуским превозом
- Друмске везе са Приједором, Градишком, Добојем, Јајцем и другим градовима
- Могућност наставка путовања према туристичким дестинацијама у околини Бање Луке
Како стићи до центра града:
Аутобуска станица налази се у Улици Браће Подгорника, у близини жељезничке станице. До центра Бање Луке и главних туристичких знаменитости путници могу стићи градским аутобуским превозом или таксијем.
Укратко о Бањој Луци:
Бања Лука је политички, административни и културни центар ентитета Републике Српске, уједно и њен највећи град. Представља други град по величини у Босни и Херцеговини, који настањује приближно 200 000 становника.Бања Лука се од Сарајева налази на удаљености од 240 км, од Загреба 200 км, а од Београда 320 км. Са овим и осталим градовима у региону повезана је друмским саобраћајницама, жељезницом, а од 1998. године и ваздушним путем.
ТУРИСТИЧКА ПОНУДА БАЊА ЛУКЕ
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА
Бања Лука је током своје историје била под утицајем различитих култура о чему свједоче бројни културно-историјски споменици који чине овај град јединственим.
-
Градска тврђава „Кастел“
Позиционирана на ушћу Врбаса и Црквене, један је од најстаријих споменика у Босни и Херцеговини чији остаци датирају још из неолитског периода. Током своје дуге историје представљала је војничко утврђење и окосницу градског развоја, док је данас центар одржавања разних културних манифестација, а уједно и омиљено шеталиште становника Бање Луке.
-
Саборни храм „Христа Спаситеља“
Подигнут је на темељима цркве Свете Тројице која је била изграђена у центру Бање Луке, између два свјетска рата. По угледу на претходни архитектонски изглед, његова обнова започела је 1993, а завршена је 2009. године и највиши је вјерски објекат у Бањој Луци. Храм је обновљен под именом Саборни храм Христа Спаситеља, јер је у међувремену (у периоду од 1963. до 1969.) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на порушену цркву.
-
Манастир Гомионица
Овај манастир подигнут је 1882. године и у оквиру њега постојала је школа коју је, између осталих, похађао и познати писац Петар Кочић. У ризници овог манастира налазе се збирке икона из XVI–XIX вијека, старих рукописних и штампаних књига из XIV–XVIII вијека, као и позлаћени гомионички сребрни крст из 1640. године, који се данас налази у колекцији Лондонског универзитета.
-
Опатија „Марија Звијезда“
Ова жупна црква, смјештена уз обалу Врбаса, по много чему је јединствен сакрални објекат. У њему живе монаси из реда Траписта, познати по производњи истоименог сира, који се може купити у оквиру самог самостанског комплекса.
-
Џамија Ферхадија
Вакуф члана чувене породице Соколовића – Ферхад-паше, подигнута је у вријеме када је, на врхунцу своје моћи, Османско царство владало Босном. Једна је од централних градских грађевина, саграђена од стране ученика Мимара Синана и сматра се најуспјешнијим остварењем исламске архитектуре у Босни и Херцеговини. Њена реконструкција отпочела је 2005, а завршена је у јулу 2015. године.
-
Градска палата и Бански двор у Бањој Луци
Након формирања Врбаске бановине 1929. године, за вријеме првог бана, Светислава Тисе Милосављевића, донијета је одлука о изградњи Банске палате и Банског двора. Изградња оба објекта отпочела је у марту 1931, а окончана у новембру 1932. године. У оквиру оба здања одигравале су се церемоније које су предвиђале многобројне садржаје. Данас је Банска палата у функцији сједишта Административне службе града Бања Лука и њеног градоначелника, док је Бански двор сједиште предсједника Републике Српске, ректората и Радио-телевизије Републике Српске.
-
Бањ брдо
Бањалучко излетиште са којег се пружа поглед на скоро цијели град, познато је и под називом Шехитлуци. На врху овог брда истакнут је Споменик палим Крајишницима у Народноослободилачкој борби у периоду од 1941. до 1945. године. Споменик је маузолејског типа и рад је једног од највећих југословенских кипара – Антуна Аугустинчића. Бањ брдо позиционирано је изнад бањолучке котлине, док је његов врх удаљен пет километара од центра града.
ПРИРОДНЕ ЗНАМЕНИТОСТИ
-
Ријека Врбас
Ријека због које Бању Луку називају „Љепотицом са Врбаса“ представља посебно важан природни ресурс овог града, његов главни водоток, а уједно је и једна од најљепших ријека у Босни и Херцеговини. Кањон Врбаса је станиште реликтним и ендемичним биљним и животињским врстама које саме по себи представљају посебну туристичку атракцију. Ова ријека пружа посебне услове за разне спортове на води, сходно чему се на њој одржавају разна спортска такмичења, прије свега државна и европска такмичења у кајак-кану спорту на дивљим водама.
Бања Лука је позната и под називом „Град зеленила“ сходно великом броју зелених површина које се простиру на њеној територији. Многи путописци описивали су је као „рајску долину“ која обилује водом, разним врстама воћа и дрвећа, а нарочито кестеном. Такође, у Бањој Луци се налазе три бање – Српске топлице, Слатина и Лакташи које датирају још из античког периода.
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
Музеј Републике Српске
Радно вријеме: радним данима 8–20 ч, суботом и недјељом од 10–14 ч. Цијена улазнице – 1 КМ по особи.
Музеј савремене умјетности Републике Српске
Радно вријеме: сваким даном од 10–22 ч, улаз бесплатан.
Народно позориште Републике Српске
Улица Краља Петра I Карађорђевића бр. 78
Градско позориште „Јазавац“
Улица Царице Милице бр. 9
ЛТГ галерија
Радно вријеме: радним данима 13–20 ч, суботом од 10–15 ч.
Краља Петра I Карађорђевића бр. 109
Дјечије позориште РС
Изложбени павиљон је отворен сваким даном 10–20 ч.
Улица Ђуре Даничића бр. 1
НОЋНИ ЖИВОТ
Бању Луку карактерише богат ноћни живот и позната је по многобројним ноћним клубовима, као и одржавању великог броја манифестација током године.
Најпознатији ноћни клубови: „Мистик“, „Кантри клуб“, „Џезбањалука бар“, „Инбокс калчер клуб“, „Кабаре клуб“, „Тамарис“, „Круна“, „Опијум“, „Андерграунд“.
Најпознатији ресторани: „Сирано“, „Амбасадор“, „Ланако“, „Боми“, „Врбас“, „Калдера“, „Ловачки бар“, „Стари млин“, „Казамат“, „Алас“, „Стара Ада“, „Ројал плаза“.
МАНИФЕСТАЦИЈЕ У БАЊОЈ ЛУЦИ
-
Културне манифестације
„Кочићеви сусрети“, „Светосавска академија“, „Ђурђевдански фестивал“, „Фестивал градске и народне музике“, „Театарфест“, Сајам књига, „Демо-фест“, „Краткофил“, „Дани Владе С. Милошевића“, Међународни фестивал фолклора „Дукат фест“, Неофест, „Заплет“ – Међународни фестивал младог глумца, „Бањалучке љетне игре“, „Љето на Врбасу“.
-
Спортске манифестације
Првенство Балкана у стоном тенису за младе, Светосавски рукометни турнир, Међународни куглашки турнир, Међународни рукометни турнир за младе, ауто-трке на кружним стазама, Међународни тениски турнир „АТП Челенџер“, Међународни боксерски турнир „Радован Бисић“.
СМЈЕШТАЈ
Хотели: „Босна“, „Палас“, „Екватор Славија“, „Слатекс“, „Атина“, „Видовић“, „Јелена“, „Бања Лука“, „Фортуна“, „Талија“, „Гранд“, „Цезар“.
Мотели: „Драгана“, „Москва“, „Миг“, „Сигнал“.
ВАЖНИ БРОЈЕВИ
Центар за обавјештавање: 121
Полиција: 122
Ватрогасци: 123
Хитна помоћ: 124
Болница: 216-725
Међународни комитет Црвеног крста: 212-024
Дјечије позориште РС: 215-907
Жељезничка станица: 301-229
Аеродром – Маховљани: 830-235
Такси службе
Бањалучки такси: 1544
Еуро такси: 1555
Макси такси: 1551
А такси: 1500
Патрол такси: 1533
Бел такси: 1550
Мобил такси: 1566
О дестинацији ДЕРВЕНТА
АУТОБУСКА СТАНИЦА ДЕРВЕНТА
Аутобуска станица Дервента представља значајно саобраћајно чвориште сјеверног дијела Босне и Херцеговине, омогућавајући путницима долазак у град и наставак путовања према бројним дестинацијама у земљи и региону.Захваљујући повољном географском положају у долини ријеке Укрине, Дервента је добро друмски повезана са другим градовима Републике Српске и Босне и Херцеговине, као и са сусједном Хрватском. Близина важних саобраћајница и међународних граничних прелаза чини град погодним полазиштем за пословна и туристичка путовања.
Контакт информације:
- Адреса: 74400 Дервента, Босна и Херцеговина
- Телефон: +387 53 333 499
Саобраћајне могућности:
- Међуградске и регионалне аутобуске линије
- Међународне аутобуске линије, у зависности од реда вожње
- Такси услуге и приватни трансфери
- Повезаност са околним насељима на подручју Дервенте
- Друмске везе са Добојем, Прњавором, Бродом, Модричом, Бањом Луком и другим градовима
- Могућност наставка путовања према туристичким дестинацијама у Посавини и околини Дервенте
Како стићи до центра града:
Аутобуска станица налази се на подручју Дервенте. До центра града, продавница, угоститељских објеката и најважнијих знаменитости путници могу стићи пјешице или таксијем, у зависности од удаљености и жељене дестинације.
О Дервенти
Дервента је насељено место и седиште истоимене општине у Републици Српској. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Дервенти укупно је пописано 11.076 лица.
Општина Дервента се граничи са општинама Брод, Модрича, Добој, Станари, Прњавор и Србац, а на северу је река Сава која представља десет километара дугу границу са Републиком Хрватском. На простору површине 517 км2 у педесет шест села и граду Дервенти, пре рата живело је 56.489 становника.
Географски положај и природне каратеристике подручја општине Дервента пружају значајне могућности за развој ловног и сеоског туризма.
Цела територија богата је дивљачи ниског лова а обронци Мотајице познати су по срнећој дивљачи. И чиста и незагађена река Укрина која протиче кроз Дервенту богата је рибом, а у летњим месецима популарно излетиште Дервенћана.