Ред вожње БЕОГРАД до РОТЕРДАМ

Град који, несумњиво, сваким својим сокаком одише непресушном количином енергије, уз незаобилазну гостопримност и отвореност његовог грађанства за сваког ко жели своје парче под небом овог древног града. Као престоница културе, фестивала, забаве, спорта, представља вечиту инспирацију како за његове становнике, тако и за све посетиоце понаособ, који увек имају жељу да изнова осете дух Београда и што дуже у њему бораве.

Београд је један од најстаријих градова у Европи, којег су под називом Сингидунум основали Скордисци, античко келтско племе, још у III веку пре нове ере. Археолошки проналасци сведоче да је његово подручје на ушћу Саве у Дунав било насељено још у периоду средњег или касног палеолита. Сингидунум су насељавали разни народи – Римљани, Хуни, Сармати, Источни Готи, Гепиди, Византинци и Авари. Два века након што су га око 630. године освојили Словени, за време Првог бугарског царства, добија назив Београд. Четири наредна века град је био предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске. Ову, поред Атине, највећу урбану целину на Балкану, освајало је 40 армија, док је 38 пута подизан из пепела.

Позициониран је у централном делу Србије и представља посебну територијалну јединицу подељену на седамнаест градских општина. На северном делу његове територије простире се Панонска низија, са јужне стране Шумадија, док се у његовој околини налазе и планине Космај и Авала. Највећи је град на подручју бивше југословенске државе, са дужином речних обала од око приближно двеста километара. Дуж обале простире се 16 речних острва од којих су највећа Ада Циганлија на Сави и Велико ратно острво на Дунаву. Сходно позиционираности на главном пловном путу у Европи (Северно море – Атлантик – Црно Море) путем канала Дунав-Мајна-Рајна, повезује западноевропске и средњоевропске земље са земљама Југоисточне и Источне Европе, те је стога с правом називан "капијом" Балкана и "вратима" Средње Европе.

Београд представља главни град Србије још од 1405. Године, а кроз своју дугу историју био је престоница многих јужнословенских држава. У њему званично живи око 1,7 милиона грађана, незванично око 2 милиона, што га по броју становника сврстава у четврти по реду град у Југоисточној Европи, након Истанбула, Атине и Букурешта. У њему живи велики број младих људи - више од 40% Београђана је старости између 15 и 44 године.

На ужој територији Града Београда има преко 5.500 улица, 16 тргова и 32 сквера. Најстарије датирају са средине XIX века, након што је усвојен регулациони план Београда чији је пројектант био славни инжињер Емилијан Јосимовић. Најстарије и уједно најпознатије улице су: Кнез Михајлова, Немањина, Краља Петра, Цара Душана, Јеврејска, Народног фронта, Гаврила Принципа, Карађорђева и Васе Чарапића. На подручју 10 градских општина најстарији је Студентски трг, а најпознатији су Трг Републике, Теразије, Трг Славија, као и Трг Николе Пашића.

Подручје Београда карактерише велики број зелених површина које заузимају површину од 36, 2 хектара. На територији десет градских општина има 65 јавних паркова које красе 192 споменика и 237 скулптура. Најпознатији су: Калемегдански парк, Ташмајдански парк, Парк пријатељства, Хајд-парк и Пионирски парк. У Калемегданском парку налази се „Врт добре наде“, зоолошки врт који је једна од најстаријих кућа животињског царства у Европи. Такође, овај град поседује ризницу од 2000 различитих биљних врста из читавог света - Ботаничку башту "Јевремовац" која је споменик природе од великог значаја у оквиру којег се налази и Јапански врт. Основана је на предлог Јосифа Панчића 1874. године као „Краљевска ботаничка башта“ на имању краља Милана Обреновића.

Најчувеније грађевине налазе се у оквиру територије коју обухвата кружна трамвајска линија број 2, познатија као „Круг двојке“, која у срцу сваког Београђанина заузима посебно место. За сваког туристу, она представља обавезну путању приликом упознавања богате београдске и српске историје.

„Круг двојке“ обухвата:

Конак кнегиње Љубице – првобитно је изграђен као резиденција кнеза Милоша, 1831. године и симболично представља почетак стварања модерне српске државе уједно описујући живот Србије у XИX веку. Након што је кнез напустио резиденцију, кнегиња Љубица са децом остаје да живи у њој.

Кафана ? или Знак питања – најстарија кафана у Београду, саграђена 1823. године. Како је кафана током свог дугог постојања више пута мењала назив, један од њих био је и „Код катедрале“. То је изазвало негодовање од стране цркве која је намеравала да тужи власника, који јој је под тим сплетом околности доделио назив који је остао до данашњих дана.

Саборна црква – саграђена у XIX веку у касном барокном и класицистичком стилу, чију је унутрашњост у највећој мери осликао Димитрије Аврамовић, најистакнутији српски сликар XIX века. Подигнута је по налогу кнеза Милоша, а у њој су сахрањене многе знамените личности српске историје – кнежеви Милош и Михаило Обреновић, просветитељи Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић – Караџић као и два српска митрополита и два српска патријарха.

Калемегдан – једно од најочуванијих утврђења које је било насеобина многих моћних светских цивилизација - Келта, Римљана, Византинаца, Гота, Хуна, Авара, Аустроугара и Турака. Никада није уништен до темеља иако је током своје дуге историје био мета многих разарања. Данас је Калемегдан омиљени градски парк идеалан за све рекреативне активности.

Споменик „Победник“ - подигнут 1928. године на десетогодишњицу пробоја Солунског фронта и дело је највећег скулптора Краљевине Југославије – Ивана Мештровића. Одражава храброст и дух српских војника кроз ратна времена. Представља најпосећенију градску атракцију и један је од главних симбола Београда.

Поглед на Нови Београд - са Калемегдана, у правцу реке Саве пада поглед на Нови Београд. Изграђен је након Другог светског рата и представља пословни центар града.

Улица Страхињића Бана - улица карактеристична по томе што има највише кафеа који су центар многих градских збивања. Добила је име по Бановић Страхињи, хероју српских епских песама, познатог по његовим модерним схватањима и веровањима који нису били у складу са духом времена у ком је живео.

Чукур чесма - дело вајара Симеона Роксандића, посвећено свима који су се борили против опстанка турске империје на територији Србије. Код ове чесме покренут је највећи устанак против Турака, након што је пар припадника њихове војске убило српског радника који је стајао у реду за воду.

Трг Републике - централни београдски трг је главно место окупљања свих врста. У његовом центру налази се споменик посвећен српском владару кнезу Михаилу Обреновићу.

Стари и Нови двор - бивши краљевски двор (познат као Стари и Нови двор) се налази насупрот Дому народне скупштине и одмах поред Пионирског парка. Стари двор користила је династија Обреновић а данас се сматра најпрефињенијим и најлепшим примером академизма у Србији. Нажалост, био је место једног од најтрагичнијих атентата у српској историји на ком су завереници убили краља Александра и његову жену Драгу.

Нови двор саграђен је на почетку XX века по налогу династије Карађорђевић и била је званична резиденција краља Александра Карађорђевића. Једно кратко време двор је служио као Музеј принца Павла, касније и као Дом скупштине Србије. Данас Стари двор служи као седиште Скупштине града Београда и кабинета градоначелника, док су у Новом двору смештене канцеларије председништва и председника Србије.

Дом народне скупштине – саграђена је 1936. године на остацима римског гробља, а на самом улазу у зграду налази се скулптура познатог српског вајара Томе Росандића позната под називом „Коњи врани“. Представља важан споменик културе као дело које је скуп стваралаштва најславнијих архитеката, дизајнера и уметника тог времена.

Црква светог Марка - изграђена је у српско-византијском стилу, и својим изгледом подсећа на манастир Грачаницу. Једна је од највећих цркава у Београду која може да прими и до две хиљаде људи. У цркви је сахрањен српски цар Душан Силни и краљевски пар Александар Обреновић и Драга Машин, које су убили завереници.

Руска црква - изграђена је 1917. године донацијама руских избеглица, које су побегле из Русије након Октобарске револуције. У њој је сахрањен генерал Беле армије, мецена Пјотр Николајевич Врангел и у њој до данашњег дана служи искључиво руско свештенство.

Ташмајдан – иако данас један од најпопуларнијих паркова Београда некада се на његовом подручју простирала обала несталог Панонског мора, каменолом и гробље. Касније је био једно од главних места у чијим су пећинама Немци правили своја склоништа. У срцу Ташмајдана налази се култни ресторан „Мадера“.

Теразијски трг - један од најважнијих тргова у граду. Добио је име по бројним воденим торњевима који су на овом месту стајали пре неких 200 година. На њему се налази фонтана која датира из 1860. године, подигнута са циљем да обележи владавину принца Милоша Обреновића. Теразије су јединствене и по томе што су место окупљања љубитеља сличица. Са леве и десне стране фонтане налазе се два најзначајнија београдска хотела, „Балкан“ и „Москва“.

Палата „Албанија“ – у тренутку изградње 1940. године, ова палата била је највиша зграда на Балкану. Назив је добила по кафани која се налазила на том месту. Иако је локално становништво опструисало њену изградњу, сматравши је претњом за околне грађевине она је одолела и највећим изазовима и представља један од симбола Београда.

Славија – најбржи и најпрометнији кружни ток и саобраћајница у Београду у којој се сече чак седам улица и булевара. У његовој средини налази се споменик Димитрија Туцовића, славног социјал-демократског вође с почетка XX века. На Славији је отворен први „МцДоналдс“ у Источној Европи.

Храм светог Саве - највећи православни храм на Балкану чија је изградња услед ратова и сиромаштва трајала дуги низ година, а његова унутрашњост још увек није завршена. Саграђен је на Врачару, на месту где су Турци спалили остатке Светог Саве, сина оснивача Хиландара - српског владара Стефана Немање. Свети Сава је 1219. године извојевао независнот Српске православне цркве која је пре тога била припојена Византији. Сматра се српским просветитељем, светитељем, патроном школа и образовних установа.

Споменик Карађорђу – смештен на Врачарском платоу, испред Храма Светог Саве, симболизује оданост српског народа најнеустрашивијем лидеру Срба у борби против Турака и родоначелнику династије Карађорђевића. Карађорђе је био вођа Првог српског устанка.

Улица Краља Милана једна од најзначајнијих улица и булевара у Београду која се протеже од Теразија до Славије. Добила је име по краљу Милану Обреновићу. У њој се налази неколико историјских и културних здања Београда: Хотел „Москва“ најстарији отворени хотел у граду; Стари и Нови двор, Београђанка и Југословенско драмско позориште.

Бранков мост - најфреквентнији мост у Београду ком су његово незванично име доделили Београђани сходно улици Бранка Радичевића која излази на мост. Његово право име је „Мост братства и јединства“ а постоје убеђења да је мост добио име по познатном дечјем писцу Бранку Ћопићу, који је извршио самоубиство скочивши са овог моста.

Старо сајмиште – за време Другог светског рата, Стари сајам је био један од највећих концентрационих логора у Југоисточној Европи. На његовом подручју се сада налази споменик посвећен жртвама поменутог логора.

Лука Београд – простире се одмах након Бранковог моста, са великим бројем добрих ресторана и кафе барова дуж Савског шеталишт



На подручју Београда налази се око 300 споменика културе, међу којима се 57 убраја у споменике од изузетног значаја за културу Србије и Београда. Међу њих спадају и просторне културно-историјске целине (улица Кнеза Михаила – Топчидер -подручје око Доситејевог лицеја; Грочанска чаршија – Булевар ослобођења – Косанчићев венац), археолошко налазиште Бело брдо у Винчи, Бојчинска шума и Спомен- гробље ослободилаца Београда 1806.

Вековима на судару западне и источне европске културе, овај град је центар културе, образовања и науке Срба. Био је дом многим најистакнутијим писцима јужнословенске књижевности - Иви Андрићу, Меши Селимовићу, Милошу Црњанском, Браниславу Нушићу, Бориславу Пекићу, Милораду Павићу итд. Седиште је највиших државних и националних институција културе и уметности попут Српске академије наука и уметности, Народне библиотеке Србије, Народног музеја, Народног позоришта, Историјског архива Београда и Универзитета уметности. Такође, у њему је највећа концентрација институција из области науке и уметности од којих су најзначајније:

Позоришта – Народно позориште, Београдско драмско позориште, Југословенско драмско позориште, Позориште "Атеље 212", „Звездара“ театар, „БИТЕФ“ театар, Позориште на Теразијама, „Дах“ театар, Театар „Ле Студио“, Позориште „Дадов“, Мало позориште „Душко Радовић“, Позориште „Бошко Буха“, Луткарско позориште „Пинокио“, Позориштанце „Пуж“, „Бетон хала“ театар;

Опера и класична музика – Београдска филхармонија, „Коларац“, „Мадленианум“, „Гуарнериус“;

Музеји – Народни музеј, Музеј савремене уметности, Музеј примењене уметности, Конак Књегиње Љубице, Музеј Вука и Доситеја, Војни музеј, Етнографски музеј, Манакова кућа, Дом Јеврема Грујића, Музеј историје Југославије, Историјски музеј Србије, Музеј Паје Јовановића, Музеј Иве Андрића, Легат Петра Лубарде, Завичајни музеј Земуна, Јеврејски историјски музеј, Музеј ромске културе, Музеј југословенске кинотеке, Музеј позоришне уметности, Музеј српске православне цркве, Музеј афричке уметности, Музеј ваздухопловства, Музеј аутомобила;

Културни центри - Културни центар Београда, Дом омладине Београд, Европски центар културе „Град“, „Миксер Хоусе“, „Пароброд“, „Магацин“, „Студентски културни центар“, „Реx“, Центар за културну деконтаминацију, „Белграде данце центер“, Дечји културни центар „Београд“, „Сава центар“, Центар београдских фестивала;

Галерије – „Звоно“, „Озон“, „Графички колектив“, „ДОБ“, Галерија задужбине Илије Коларца, Галерија САНУ, Галерија СКЦ, Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Галерија „Неw Момент“, „Хаос“, „Ремонт“, „Сингидунум“, Продајна галерија „Београд“, Галерија СУЛУЈ, Галерија УЛУС, Галерија ФЛУ, Ликовна галерија, „Артгет“ галерија, Салон музеја савремене уметности ;

Библиотеке – Библиотека града Београда, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Библиографски институт, Библиотека "Милутин Бојић", Библиотека "Влада Аксентијевић", Библиотека "Димитрије Туцовић";

Установе заштите - Завод за заштиту споменика културе града Београда, Историјски архив Београда; Завод за проучавање културног развитка

Биоскопи – „Туцкwоод Цинеплеx“, „Цинеплеxx“, „Цинеплеxx Ушће“, Кинотека „Узун Миркова“, Биоскоп Културног центра Београд, Биоскоп „Фонтана“, Нови биоскоп „Звезда“




У Београду се налазе многобројни драгоцени споменици духовне културе - цркве, манастири и богомоље различитих вероисповести (неколико римокатоличких цркава, једна синагога, једна џамија и више богомоља других вероисповести)

- Православни сакрални споменици од посебног значаја: Патријаршија српске православне цркве, Саборна црква, Храм Светог Саве, Николајевска црква, Богородична црква, Црква Ружица и Света Петка, Црква Светог Марка, Вазнесенска црква, Топчидерска црква и Црква Александра Невског. На ширем подручју града налазе се и две старе цркве - брвнаре у селима Вранићу и Орашцу. Такође, неколико манастира грађених крајем XВ века или касније - Манастири Раковица, Ваведење пресвете Богородице, Фенек, Рајиновац и Тресије;

- Римокатолички сакрални споменици од посебног значаја: Фрањевачка црква, Црква Криста Краља, Црква Пресветог Тројства, Црква Светог Анте, Црква Светог Јосипа Радника, Црква Светог Петра, Црква Светог Ћирила и Методија, Самостан Исусових малих сестара, Самостан Сестара кћери кршћанске љубави (Усмиљенке), Самостан Сестара милосрдница, , Самостан Школских сестара Светог Фрање;

- Исламски сакрални споменици од посебног значаја: Бајракли џамија, Исламска верска заједница, Дамад Али пашино турбе, Шејх Мустафино турбе;

- Јеврејски сакрални споменици од посебног значаја: Синагога „Сукат Шалом“, Јеврејска општина Београд, Јеврејска општина Земун, Савез јеврејских општина СЦГ, Јеврејски историјски музеј, Јеврејска гробља;

Разгледање Београда аутобусом одвија се сваке недеље у 10 часова на енглеском и у 12 часова на српском језику. Посета археолошком налазишту Винча је суботом у 11 часова. Од априла до новембра организује се и разгледање Београда бродом са Дунава и Саве - програм "Шетња Дунавом и Савом".

МАНИФЕСТАЦИЈЕ

На подручју београдске општине одржава се приближно 80 традиционалних манифестација годишње од којих највећу пажњу посетилаца привлаче:

Дани Београда – Како само име сведочи, манифестација посвећена Београду. Одржава се сваке године између 16. и 19. априла.

Улица отвореног срца - је једна од најлепших новогодишњих манифестација у граду. Одржава се сваког првог јануара.

Међународни филмски фестивал (ФЕСТ) - Некада највећи филмски фестивал у Југославији протеклих деценија привукао је многе холивудске и европске филмске звезде. Одржава се у конгресној сали Сава центра и представља напосећенији фестивал уз кога су одрасле многе генерације.

Београдски интернационални театарски фестивал (БИТЕФ) – Један од највећих европских фестивала, усмерен ка најновијим трендовима у позоришту. Одржава се током септембра месеца.

Београдски летњи фестивал (БЕЛЕФ) - Међународни фестивал, који промовише позориште, музику, плес, ликовну уметност као и разне инсталације и перформансе. Одржава се од краја маја до средине августа.

Београдске музичке свечаности (БЕМУС) - фестивал класичне музике који угошћава неке од најзначајнијих музичара света.

Београдски сајам књига – једна је од најстаријих и најважнијих књижевних манифестација у региону која се традиционално одржава у октобру.

Међународно такмичење музичке омладине – такмичење посвећено најперспективнијим младим музичарима који су на самом почетку каријере. Одржава се у марту.

Фестивал документарног и краткометражног филма – фестивал са дугом традицијом који сваке године привлачи пажњу све већег броја посетилаца. Одржава се у марту.

Октобарски салон – основан давне 1960. године данас је најважнији уметнички догађај у Србији и одржава се током октобра месеца на бројим местима у граду.

Радост Европе – манифестација на којој деца из целог света певају и играју, друже се и забављају. Одржава се у октобру.

Београдски јазз фестивал - првобитно је био огранак познатог Неwпорт Јазз фестивала. Током своје дуге традиције одржавања, имао је ту част да угости готово све најзначајније џез музичаре. Одржава се сваке године у октобру.

Београдски фестивал пива – признати музичко-пивски фестивал који је 2010. године окупио чак 900.000 посетилаца. На овој манифестацији се уз различите врсте пива из локалних и међународних пивара може уживати у разним музичким жанровима од етно музике, преко рока, попа, џеза и блуза. Одржава се крајем августа месеца.

Миксер - један од водећих културних фестивала не само у Београду, већ и у региону који представља практичну платформу за интеракцију између дизајнера, медија и произвођача.

Овај град је такође домаћин многих великих спортских догађаја чији су клубови били прваци Европе и Света. У њему се налази приближно хиљаду објеката опремљених и за најзахтевније врсте спортова, на свим нивоима такмичења, од којих се издвајају: Спортски центар фудбалског савеза Србије, Стадион „ ФК Црвена Звезда“, Стадион „ ФК Партизан“, Београдска арена“, Хала „Пионир“, Тениски центар „Новак“, Београдски хиподром и Голф клуб.

Велики број туриста из целог света махом посећују Београд због његовог ноћног живота, за који многи сведоче да је најбољи на Балкану а и шире. Овај град нуди избор великог броја барова и клубова прилагођених свачијем укусу. Два главна обележја београдског провода су Скадарлија, која представља праву беомску четврт града, и сплавови за љубитеље модернијег звука.

Ротердам је најинтересантнији град у Холандији са фантастичном и иновативном архитектуром и трећом по велићини луком на свету, после Шангаја и Сингапура. Налази се на западу Холандије на ушћу реке Рајне у Северно Море. Целом својом површином град лежи два метра испод нивоа мора.

Град је 1328. године основао гроф Вилиам III, као насеље које се ширило око бране на реци Рот. Отуда и назив града - „dam“ што значи брана и „Rotte“ река која данас није ништа већа од канала.

Лука, у оквиру које се налази највећа рафинерија нафте на свету – Пернис, је све до 2004. године носила титулу најпрометније луке. Данас ту титулу има шангајска лука. Свакако је највећа лука у Европи. Годишње се укрца и превезе више од 300 милиона разне робе. 

Центар Ротердама је потпуно уништен у бомбаровању 1940. године. Једини сачувани споменик предратне архитектуре је „Бела Кућа“. Подсетник на страдање града је скулптура „Разрушени град“ коју је скулптор Закпин поклонио Ротердаму 1958. године. Наредни период је период великих иновација и обнове града. Ускоро град добија једну модерну црту, другачију од свега до тада виђеног. Данас је Ротердам град облакодера карактеристичног стила. У Ротердаму се развија једна потпуно нова струја у архетектури пре свега експерименталног карактера. Ротердам представља главни центар за младе и амбициозне архитекте. Ово је град који има највише архитектонских бироа у Европи, који су познати по примени најновијих грађевинских технологија и експериментисању са различитим врстама архитектуре, иновацијама у осветлењу, 3Д штампању као и роботским конструкцијама.

Ротердам је нешто ново и нешто другачије у односу на остале холандске градове. Недостатак историјског контекста и намера да се Ротердам представи као град будућности створили су погодно тло за нове стилове градње. Упаво чињеница да је град збрисан у бомбардовању и да се ништа не може упропастити дало је могућност експериментисања. Понири оваквог размишљања су робна кућа Маrcel Breuer De Bijenkorf саграђена још давне 1957. године као и „Cube Houses“ архитекте Пиет Блома изграђене 1977. године. Због великог броја солитера, Ротердам често зову и Менхетн на реци Маас, која протиче крај овог новоизграђеног дела града. Један од познатијих солитера је свакако Еуромаст, који се уздиже високо изнаг града са својих 186 м а на њему се налази ротирајући видиковац са прекрасним погледом на цели град. Новији пројекти су и монтажне степенице израђене поводом 75 година од обнављања града. Постављене су испред зграде Grot Handelsgebouv и воде директно до крова зграде који пружа спектакуларан поглед. 180 степеница води до крова а само првог дана 8.000 људи се попело како би уживали у панораском погледу на град. Строгоћу метала и стакла ублажава велики број зелених површина. Ротердам је град са највећим бројем паркова у Холандији.

Осим солитера фантастичних и надасве машовитих линија и фасада иновативност архитекти и уметника који раде у Ротердаму се огледа и у облику пешачке зоне, која уједно представља и најстарију шопинг зону у Холандији. Она је смештена испод нивоа улице и због облика добила је надимак сливник. То није једини пројекат који је добио надимак. Велики број скуптура које можете видети у центру града имају своје надимке док оригинални називи падају у заборав. Најинтригантнија је свакако статуа Деда Мраза која се налази у самом центру града.

Добра организованост града огледа се у развијеном речном такси превозу који у многоме олакшава комуникацију између различитих делова града и најлакши је начин за туристички обилазак, било да се користи јавни речни превоз или унајми брод за индивидуални обилазак.

За добру понуду града свакако се брину и три градоначелника града. Осим главног градоначелника овај град има и градоначелника задуженог за културно – забавни програм и понуду града у вечерњим сатима, док је трећи градоначелник задужен за потребе младих који чине велики проценат становништва с обзиром на то да се у граду налази један од најпознатијих европских универзитета – Еразмус, назван по најзнаменитијем грађанину Ротердама и једном од највећих светских хуманиста .

Ротердам се од осталих холадских градова издваја и по мултикутуралности. Становништво овог града чини 160 различитих националности. Године 2001. је проглашен за европску предстоницу културе. 2015. године лист „New York Тimes” прогласио је Ротердам градом који свакако треба посетити, а одмах затим се нашао и на Lonely Planet-овој листи „must see“ у 2016. години.

Иако су амстердамски црвени фењери најпознатији на свету, мање позната чињеница је да и Ротердам има своје црвене фењере који заслужују да буду познати. Црвена светла постављена су у земљу и прожимају Ротердам оцртавајући на тај начин линују где су падале бомбе 1940. године. Све унутар зоне је потпуно уништено у бомбардовању а ван ње је сачувано. Укупно их је 400 и чине линију дугачку 12 км.
И поред свих занимљивости и погодности становници Ротердама не остају у овом граду дуго јер не могу да издрже у његовом „искривљеном свету“. Кажу да је опасан за осећај равнотеже, али оно што Ротердам јесте је прави град за истраживање. На сат времена вожње од Амстердама и Брисела и свега 2,5 сата вожње од Париза идеалан је за кратак бег у бајковити свет будућности.