Ред вожње БИЈЕЉИНА до ЗРЕЊАНИН

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Зрењанин је трећи град по величини у Војводини, после Новог Сада и Суботице, а највећи град у српском делу Баната и његов политички, привредни, културни и спортски центар. У њему живи 130 000 становника и више од 20 нација. Као насеље под именом Бечкерек по први пут се у историјским списима помиње још 1326. године.

Налази се на раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 км од Новог Сада а 75 км од Београда. Зрењанин је био центар прехрамбене индустрије и снадбевач целог тржишта некадашње Југославије. Данас је Зрењанин један од најатрактивнијих градова за инвестирање у Србији. Ово је уједно град културе, уметности, спорта, мостова. У Зрењанину се последње недеље у августу, још од 1986. године одржава и једна од најстаријин манифестација у Србији, “Дани пива”.

У старом језгру града се налази велики број културно-историјских споменика од којих је већина подигнута крајем XIX и почетком XX века, као и јединствено шеталиште дуж градских језера, насталих преграђивањем тока реке Бегеј. Разнолика национална структура становништа је условила и изградњу већег броја верских објеката који посетитељима откривају богату историју града.

Зрењанин је аутобуским линијама веома добро повезан са другим великим градовима у Србији.

Адреса аутобуске станице:

Београдска 22, 23000 Зрењанин 
Тел: +381 23 541 000