Ред вожње БИЈЕЉИНА до БРНО

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Брно је најпрометнија тачка у Јужно Моравском региону. Поред важне жељезничке станице има и властити међународни аеродром.

Такође, поседује одличну цестовну инфраструктуру, у, и око града, те је због тога дeо регионалног интегрисаног транспортног система за превоз у друмском саобраћају. Самим тим је аутобуски превоз повезао, како градски, тако и превоз путника са свим већим градовима у Чешкој Републици.

Брно се налази између два дворца - Шпилберк, дворац на брду у центру града, и Вевери дворац, одакле се може доћи до познатог резервоара Брно. Акумулација је изграђена 1930.године преграђивањем реке Свратка.

Брно је град са занимљивом архитектуром у распону од средњег века до модерног доба. Његове зграде чине једну од водећих збирки урбане архитектуре у Европи.

Брно је други најважнији центар образовања у земљи. Чувени је универзитетски град с више од 86 000 студената, на 34 факултета, који су организовани у три Универзитетске целине.

Предавања на Масарyк Универзитету, и, Брно Универзитету технолошких наука, су отворена за јавност, тако да је могуће свратити и доживети дух студентског живота.

Брно је град истраживања и иновација са многим пословним инкубаторима и научним центрима, као што је истраживачки центар ЦЕИТЕЦ, где су смештене важне катедре, лабораторије и кабинети, чувеног Брно Универзитета.

Динамичан развој Брна као центра индустрије, трговине, науке и информацијске технологије, је узрок великих дневних миграција становника, па је сходно тим потребама било нужно добро организовати градски и међуградски превоз путника.