Ред вожње БИЈЕЉИНА до Dresden

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Дрезден (нем. Dresden) је град у Немачкој савезној држави Саксонија. Смештен је у долини реке Елбе, двадесетак километара од границе са Чешком. Због свог изузетног културно-историјског значаја познат је под именом „Фиренца на Елби“ (нем. Elbflorenz). Чувен по својим грађевинама из доба барока и уметничким збиркама.

У Дрездену живи око 512.000 становника, а 1,25 милион у ширем градском подручју. Током последњих шездесетак година у градско подручје је укључен велики број приградских насеља, тако да је Дрезден четврта по величини урбана регија у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Келна. Дрезден припада широј популационој регији која се назива Саксонски троугао.

Град се налази у источном делу Немачке, на надморској висини од 113 метара. Површина општине износи 328,3 km². Град је подељен на 19 округа. Центар града (Стари град - Алтштат) налази се на левој обали Елбе, где се налазе и четврти Кота, Блазевиц и Плауен. На десној обали реке су Нови град (Нојштат), Лошвиц и Пишен.

Услед свог положаја уз реку Елбу, Дрезден је често у опасности од поплава. Нарочито опасно је било изливање реке 2002. Град од поплава штите два рова ширине 50 метара, као и неке површине које су намерно остављене неизграђене.

Дрезден је један од најзеленијих градова Европе, јер шуме и паркови покривају 63% градског подучја. На северу града је шума величине 50 km².