Ред вожње БИЈЕЉИНА до ТРСТ

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Трст (тал. Триесте, њем. Триест) је град у Италији, на североисточној обали Јадранског мора.

Трст се налази на Тршћанском заливу на северном делу Јадранског мора. То је изразито погранични град који је државном границом посве одељен од градске околине и залеђа које припада Словенији, а с Италијом је повезан само уским појасом копна. Клима је средоземна.

Велико је саобраћајно значење града, посебно градске луке. Аутопутеви  град вежу с остатком Италије и Словенијом, али недостаје аутоцестовна веза са Хрватском (планирани смер Трст-Ријека). Трст је највећа лука на Јадранском мору и главна лука за континентски затворену Аустрију. На северном Јадрану постоји конкуренција трију великих лука (Трста, Копра и Ријеке). Постоје планови о удруживању лука Трста и Копра које су врло близу и стварања велике севернојадранске луке.

Главни трг у Трсту је Трг уједињења Италије (Пиазза Унитà д'Италиа), изграђен углавном током Хабсбуршке монархије, на којем се налазе Градска већница и фонтана  4 континента. Значајан је замак Мирамаре (Цастелло ди Мирамаре) грађен 1860. године за надвојводу Максимилијана. Постоје многе палате и цркве (значајна је катедрала св. Јуста). Могу се пронаћи и археолошки остаци из римског доба (значајно је римско позориште). Ту је и чувено Позориште Ђусепеа Вердија.