Ред вожње БИЛЕФЕЛД до NIRNBERG

Аутобус од BILEFILD до NIRNBERG не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 973 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 09 сати и 10 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње BILEFILD - NIRNBERG постоји за следеће дане:
среда
субота

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од BILEFILD до NIRNBERG су:EURO ŠUNTIĆ.

Билефелд (нем. Bielefeld) је град у севрозападној Немачкој, на североистоку савезне државе Северна Рајна-Вестфалија. Налази се на падинама Теутобуршке шуме. 2010. имао је 323.084 становника.

Име града потиче од речи „билевелд“ (bileveld), што значи шумовито брдо.

Поседује регионалну шифру (AGS) 5711000, NUTS (DEA41) и LOCODE (DE BFE) код.

Град се налази на надморској висини од 118 метара. Површина општине износи 257,9 km².

У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 323.084 становника. Просечна густина становништва износи 1.253 становника/km².

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. cеверозападно од града.

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

Из савременог доба град је познат и по томе да је на митингу 1935. Адолф Хитлер  наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата.

Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда орентисана ка савременим техологијама.