Ред вожње БЛЕД до ЉУБЉАНА

Блед је град и управно средиште истоимене општине Блед, која припада Горењској регији у Републици Словенији. Налази се поред Бледског језера и спада међу најстарије и најлепше туристичке крајеве у Словенији.

Блед је удаљен око 50 км северозападно од Љубљане и 25 км од аустријске границе. У самом граду има неколико термалних извора (23°C) који се данас користе за загревање базена у хотелима Топлице, Парк и Голф.

Почетци развоја туризма на Бледу сежу у 1855. годину, кад је швајцарски доктор алтернативне медицине Арнолд Рикли одабрао Блед за своју методу лечења водом и боравком на свежем ваздуху. Он је 1895. изградио прво дрвено купалиште, уз помоћни објект у ком су биле његова ординација и кухиња, а како му је посао добро кренуо, већ 1899. године изградио је ново веће купалиште.

Развоју Бледа ишла је на руку и изградња железничке пруге Тарвизио - Љубљана 1870. године, јер је тад изграђена станица у оближњем Лесцу па су град и језеро постали много доступнији.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.