Ред вожње БРАТИСЛАВА до ЉУБЉАНА

Братислава је главни и највећи град Словачке, има око 450 000 становника,налази се на самој граници са Аустријом и Мађарском. Ово је једини главни град који се граничи са две државе. Беч и Братислава, најближи главни градови у Европи, удаљени само 60 км, некада су били повезани електричним трамвајем.

Уз присуство реда и стандарда западних држава у Братислави можете осетити јужњачки и словенски дух непосредности, отворености, боемског живота. Нема гужви, брзине и тензије коју осећамо у већим градовима. Угодност живота можете примијетити на улици, у градском превозу, у ресторану...

Пре 1919, била је позната као Прешпорок, на словачком. Од 1919. године, након Првог светског рата, град носи назив Братислава. Име је створио Шефарик у првој половини XIX вијека.

Клима у Братислави је умерено континентална. Током лета температура може да порасте и до 30° C, повремено чак и више. Током зиме температуре су око 0° C, али ноћу, оне могу ићи и ниже од 10° C. Уколико падне снег, снежни покривач се неће задржати дуже од пар дана.

На источној обали Дунава налази се стари историјски дeо града, док је на западу нови модерни дeо. Одувек је био један од главних културних центара средње Европе. Такође је био средиште вишевековне историје и раскрсница бројних култура и трговинских путева. Данас је најважније индустриско и културно средиште Словачке.

Шта посетити у Братислави:

Братиславски храд дворац на брду ког често због свог необичног изгледа називају „наопачке окренутим столом“. Дворац је из XV века, користио се као краљевска резиденција а затим као војно станиште. Аустриски војници су 1811. године напали дворац и тада је изгорио до темеља. Обновљен је 50-тих година XX века и дан данас траје реконструкција.

Нови мост, мост преко Дунава где се на самом мосту налази ресторан НЛО на висини 84 метра одакле можете посматрати град.

Михаелов торањ је некадашња осматрачница док се данас у њему налази изложба оружја.

Славин споменик се налази на врху брда са погледом на град и највише је мјесто у Братислави. Подигнут је у знак сјећања на жртве совјетске војске у Другом светском рату.

Катедрала Ст Мартин је једна од најстаријих цркава у Братислави. У овој катедрали вршиле су се крунидбе краљева. На врху катедрале налази се златна круна.

Примацилни трг са Примацијалном палатом, надбискупска палата. На палати се налази бискупски шешир, направљен од жељеза, тежак 150 кг. Ту су настпали Моцарт, Бетовен, Лист. Наполеон је овдје потписао Пресбуршки споразум у тзв. Дворани огледала.

Ст Цларе црква готичка црква која се налази у Клариска улици итренутно се користи као концертна сала.

Роланд Фонтана коју је по наруџби мађаског краља Максимилиана 1527. године, радио каменорезaц Андреас Луттрингер.

Примате палата је тренутно средиште градоначелника Братиславе.

Црква свете Елизабете познатија као Плава црква, украшена керамичким цветним плочицама различитим нијансама плаве боје.

Једна од братиславских атракција су бројни градски кипови, међу којима је Наполеонов војник.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.