Ред вожње БРАТИСЛАВА до РАШКА

Братислава је главни и највећи град Словачке, има око 450 000 становника,налази се на самој граници са Аустријом и Мађарском. Ово је једини главни град који се граничи са две државе. Беч и Братислава, најближи главни градови у Европи, удаљени само 60 км, некада су били повезани електричним трамвајем.

Уз присуство реда и стандарда западних држава у Братислави можете осетити јужњачки и словенски дух непосредности, отворености, боемског живота. Нема гужви, брзине и тензије коју осећамо у већим градовима. Угодност живота можете примијетити на улици, у градском превозу, у ресторану...

Пре 1919, била је позната као Прешпорок, на словачком. Од 1919. године, након Првог светског рата, град носи назив Братислава. Име је створио Шефарик у првој половини XIX вијека.

Клима у Братислави је умерено континентална. Током лета температура може да порасте и до 30° C, повремено чак и више. Током зиме температуре су око 0° C, али ноћу, оне могу ићи и ниже од 10° C. Уколико падне снег, снежни покривач се неће задржати дуже од пар дана.

На источној обали Дунава налази се стари историјски дeо града, док је на западу нови модерни дeо. Одувек је био један од главних културних центара средње Европе. Такође је био средиште вишевековне историје и раскрсница бројних култура и трговинских путева. Данас је најважније индустриско и културно средиште Словачке.

Шта посетити у Братислави:

Братиславски храд дворац на брду ког често због свог необичног изгледа називају „наопачке окренутим столом“. Дворац је из XV века, користио се као краљевска резиденција а затим као војно станиште. Аустриски војници су 1811. године напали дворац и тада је изгорио до темеља. Обновљен је 50-тих година XX века и дан данас траје реконструкција.

Нови мост, мост преко Дунава где се на самом мосту налази ресторан НЛО на висини 84 метра одакле можете посматрати град.

Михаелов торањ је некадашња осматрачница док се данас у њему налази изложба оружја.

Славин споменик се налази на врху брда са погледом на град и највише је мјесто у Братислави. Подигнут је у знак сјећања на жртве совјетске војске у Другом светском рату.

Катедрала Ст Мартин је једна од најстаријих цркава у Братислави. У овој катедрали вршиле су се крунидбе краљева. На врху катедрале налази се златна круна.

Примацилни трг са Примацијалном палатом, надбискупска палата. На палати се налази бискупски шешир, направљен од жељеза, тежак 150 кг. Ту су настпали Моцарт, Бетовен, Лист. Наполеон је овдје потписао Пресбуршки споразум у тзв. Дворани огледала.

Ст Цларе црква готичка црква која се налази у Клариска улици итренутно се користи као концертна сала.

Роланд Фонтана коју је по наруџби мађаског краља Максимилиана 1527. године, радио каменорезaц Андреас Луттрингер.

Примате палата је тренутно средиште градоначелника Братиславе.

Црква свете Елизабете познатија као Плава црква, украшена керамичким цветним плочицама различитим нијансама плаве боје.

Једна од братиславских атракција су бројни градски кипови, међу којима је Наполеонов војник.

Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије, на 43º18´ географске ширине и 20º32´ географске дужине, на ушћу реке Рашке у Ибар, у средишњем делу Ибарске долине, на западним падинама Копаоника и источним падинама Голије.

Простире се на 670 км², где живи око 25 000 становника.

Центар општине је градско насеље Рашка, а у склопу општине су још два градска насеља: Баљевац и Јошаничка Бања.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона.

Рашчанско подручје је изразито планинско, јер се 88 % територије налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се Копаоник (Панчићев врх 2017 м), као и планина Голија (Јанков камен 1833 м). У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.

На историјској карти област Рашка означена је као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град био је Municipium Dardanorum (Сочаница). Од XII века биографи Стефана Немање ово подручје називају Ибар, а Византијски историчари већ од XII века називају Ибар и ширу област Рашке по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава.

Резултати археолошких истраживања на више локалитета на територији општине Рашка (Добрњац, Небеске столице) показују да је ово подручје било настањено још у далекој прошлости.

Рашка је била центар културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка пролазили су сви значајни трговачки путеви. Сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок. У првој српској држави основана је и прва школа на Немањином двору, колевка српске писмености и духовности, у којој су образовани наши први просветитељи и књижевници Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Доласком Турака, седиште трговине, а самим тим и целог краја се измешта према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим делом одвојила од Османлијског царства. Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница, оснује варошица Рашка.

 

Рашка као насеље први пут се помиње 1835. године, а варош Рашка проглашена је на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, на предлог политичара и државника Илије Гарашанин. Кнез Александар Карађорђевић, својим решењем од 17. септембра 1845. године прогласио je оснивање Рашке.

Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.

Ратови од 1912. до 1918. године нису мимоишли ни Рашку. Развој у послератном периоду текао је успорено. У једном периоду, током Првог светског рата, од 31. октобра до 15. новембра 1915. године, Рашка је на неки начин била престоница Србије јер су у њој одседали краљ и тадашња српска влада. Рашка је ослобођена 27. новембра 1944. године.

 Данашња општина Рашка, као особена функционално-просторна целина, формирана је 1960. године.