Ред вожње БРИСЕЛ до АНТВЕРПЕН

Брисел је као град основан око 979. године, а, прво насеље од којег је постао Брисел, датира из давне 580. године када је Свети Гаугерије изградио капелу на реци Зене.

Име града помиње се први пут 1047. године, и то у повељи Ламберта II. Назив града потиче од старохоландске сложенице Бруоцселла. реч бруоц значи мочвара, а селла дом, па би слободни превод овог имена био "дом у мочвари".



То је главни и највећи град Краљевине Белгије, незванични је главни град Европске уније, седиште је Европске комисије и Савета Европске уније.

Такође, у Бриселу се налази политичко седиште НАТО-а и Западноевропске уније.



Брисел се простире на површини од преко 32 километра квадратна, а на том простору своје место пронашло је око 145 хиљада становника.

Регион главног града Брисела подељен је на 19 општина; главна општина је град Брисел, док су остале општине смештене око центра града и заједно са њим чине урбану средину са преко милион становника.

Уз Фландрију и Валонију, Брисел је један од три савезна региона у Белгији.



Оно што Бриселу не недостаје јесу музеји, којих овдје има око 90, а, само неки од њих су: Музеј какаоа и чоколаде,Музеј ликовних умјетности Брусселс Самплинг, Музеј града Брисела, Музеј музичких инструмената, Музеј модерне архитектуре, Музеј стрипа, Музеј природних наука, Музеј модерне умјетности...



Ипак, то чиме се Брисел посебно поноси је Атомиум, 103 метра висока структрура изграђена поводом Светске изложбе 1958. године.

Ова челично-алуминијумска конструкција представља девет атома једног алфа-гвозденог кристала. Кугле су спојене цевима, кроз које се може проћи, и доћи до собе где се налази стална изложба која приказује добронамерно коришћење атомске енергије.

Лифтом се долази до највише кугле, где се налази ресторан, а, одатле се пружа и невероватан поглед на град.

Данас је ово најпосећенија атракција Брисела.



Поред Атомиум-а налази се парк Мини-Европа, где су макете познатих европских грађевина. Преко 350 европских знаменитости смештено је у овом парку.

Најпознатије су макете Ајфелове куле, Кривог торња, вулкана Везув, централног трга Гранд Плаце...

Овај парк отворен је 1989. године.



До Брисела, осим авионом, без проблема се може доћи и жељезничким и аутобуским превозом. Градске линије пролазе кроз три главне станице у Бриселу: Брисел-Норд, Брисел-Централ и Брисел- Миди; одакле је могуће путовати ка свим већим градовима у Белгији, и, пут многобројних дестинација широм Европе.

Антверпен је друга по величини лука у Европи и најбогатији град у Белгији. Смештен је на северозападу Белгије у региону Фландрија. Иако по величини спада у мање градове (простире се на површини од 204,51 квадратних метара са нешто мање од пола милиона становника) не само да представља привредни већ и модни, културни и туристички центар како Белгије тако и Европе.
За само име града је везана интересантна и пре свега маштовита прича. Легенда каже да је река Шелда, на чијим обалама лежи Антверпен, накада била под контролом суровог дива Антигона. Див је захтевао путарину од оних који су хтели да плове реком. Уколико би одбили да плате, див би им одсецао шаку и бацао у реку. На срећу млади ратник Силвио Брабо је спасио град ове тираније. На холандском hand werpen  значи бацити шаку. Друга теорија је да је име града изведено из “anda ” и “ werpum” што дословице преводено значи "на доку".
Константно подсећање на легенду присутно је у виду статуе Барбоа на тргу Де Гроте Маркт као и колачићима у облику шаке које можете купити на сваком углу.
Историја овог града је веома богата. Први записи датирају још из II века. Град доживљава нагли економски процват у XII веку наког слабљења супарничке луке Бриж. До прве половине XIV века Антверпен постаје најважнији трговачки и финансијски центар у западној Европи захваљујући пре свега положају луке и трговини вуном. Наредних неколико векова град пролази кроз турбулентан период у коме се наизменично смењују успони и падови услед поновног економског јачања Брижа. Друго златно доба овог града нагло је заустављено у XVI веку доласком Шпанаца са намером да покоре непослушни протестански север. Шпанци напуштају град 1585. године остављајући га у пламену. Економски опоравак је био дуг и спор. Међутим у таласу обнове град доживљава културни процват захваљујући пре свега сликарима Рубенсу, Ван Дајку, Јордансу, Бројгелу. Прве новине на свету штампне су упрво у Антверпену 1605. године.
Све до XIX века Антверпен је у економском смислу у озбиљном опадању, јер река Шелда остаје затворена. Антверпенска луку су у том периоду сматрали пре свега ратном луком са веома добрим стратешким положајем. „Пиштољ уперен у срце Енглеске“, тако  е Наполеон замишљао овај град. Тек после пада Наполеона код Ватерлоа (1815. године) Антверпен улази у кратак период просперитета.
Река је коначно отворена 1863. године чиме је осигуран успон Антверпена. Иако је град озбиљно страдао током оба светска рата, његова узлазна путања није више прекидана. Антверпен постаје град који данас познајемо, један од највећих и најбогатијих у Белгији, град који је изнедрио берзу и који данас има водећу улогу у обради дијаманата. Водећу улогу у дијамант индустрији имају Јевреји, који чине четвртину становништва. Преко 80% процената дијаманта пронађених широм планете данас завршава на обради у Антверпену, одакле се даље дистрибуирају широм света.
За разлику од Брисела који је окренут политици и планирању будућности, Антверпен је окренут естетском доживљају света и неговању историје.
Ова метропола има за свакога по нешто. Посетиоци могу да бирају да ли ће се посветити откривању културно-историјског наслеђа обилажењем бројних музеја и галерија, изгубити се у улици Меир и околним уличицама у походу на бројне бутике са гардеробом најпознатијих светских дизајнера или се једноставно опустити у неким од безбројних кафића, ресторана и ноћним клубовима.
Уколико се случајно или намерно задесите у овом граду обавезно посетите: готску катедралу Onze-Lieve-Vrouwekatedraal, најпознатији трг De Grote Markt где се налази и фонтана са скулптуром Брабоа, шопинг улицу De Meir, Музеј дијаманата, Рубенсову кућу, утврђење Het Steen, најстарији золошки врт на свету са око 5000 животиња De Antwerpse Zoo, пешачки тунел Sint-Annatunnel изграђен 30 м испод нивоа реке Шелде, где ћете имате прилику да ишчитавате стихове исписане на километарском зиду, без обзира у ком смеру се крећете.