Ред вожње БРНО до ЉУБЉАНА

Брно је најпрометнија тачка у Јужно Моравском региону. Поред важне жељезничке станице има и властити међународни аеродром.

Такође, поседује одличну цестовну инфраструктуру, у, и око града, те је због тога дeо регионалног интегрисаног транспортног система за превоз у друмском саобраћају. Самим тим је аутобуски превоз повезао, како градски, тако и превоз путника са свим већим градовима у Чешкој Републици.

Брно се налази између два дворца - Шпилберк, дворац на брду у центру града, и Вевери дворац, одакле се може доћи до познатог резервоара Брно. Акумулација је изграђена 1930.године преграђивањем реке Свратка.

Брно је град са занимљивом архитектуром у распону од средњег века до модерног доба. Његове зграде чине једну од водећих збирки урбане архитектуре у Европи.

Брно је други најважнији центар образовања у земљи. Чувени је универзитетски град с више од 86 000 студената, на 34 факултета, који су организовани у три Универзитетске целине.

Предавања на Масарyк Универзитету, и, Брно Универзитету технолошких наука, су отворена за јавност, тако да је могуће свратити и доживети дух студентског живота.

Брно је град истраживања и иновација са многим пословним инкубаторима и научним центрима, као што је истраживачки центар ЦЕИТЕЦ, где су смештене важне катедре, лабораторије и кабинети, чувеног Брно Универзитета.

Динамичан развој Брна као центра индустрије, трговине, науке и информацијске технологије, је узрок великих дневних миграција становника, па је сходно тим потребама било нужно добро организовати градски и међуградски превоз путника.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.