Ред вожње БРНО до ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Брно је најпрометнија тачка у Јужно Моравском региону. Поред важне жељезничке станице има и властити међународни аеродром.

Такође, поседује одличну цестовну инфраструктуру, у, и око града, те је због тога дeо регионалног интегрисаног транспортног система за превоз у друмском саобраћају. Самим тим је аутобуски превоз повезао, како градски, тако и превоз путника са свим већим градовима у Чешкој Републици.

Брно се налази између два дворца - Шпилберк, дворац на брду у центру града, и Вевери дворац, одакле се може доћи до познатог резервоара Брно. Акумулација је изграђена 1930.године преграђивањем реке Свратка.

Брно је град са занимљивом архитектуром у распону од средњег века до модерног доба. Његове зграде чине једну од водећих збирки урбане архитектуре у Европи.

Брно је други најважнији центар образовања у земљи. Чувени је универзитетски град с више од 86 000 студената, на 34 факултета, који су организовани у три Универзитетске целине.

Предавања на Масарyк Универзитету, и, Брно Универзитету технолошких наука, су отворена за јавност, тако да је могуће свратити и доживети дух студентског живота.

Брно је град истраживања и иновација са многим пословним инкубаторима и научним центрима, као што је истраживачки центар ЦЕИТЕЦ, где су смештене важне катедре, лабораторије и кабинети, чувеног Брно Универзитета.

Динамичан развој Брна као центра индустрије, трговине, науке и информацијске технологије, је узрок великих дневних миграција становника, па је сходно тим потребама било нужно добро организовати градски и међуградски превоз путника.

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.