Ред вожње БУДВА до ВЕРОНА

Будва, метропола црногорског туризма, постоји приближно две и по хиљаде година и представља један од најстаријих урбаних центара на Јадранској обали. Како сведоче најстарији археолошки подаци, ову територију насељавало је илирско племе Енхелејаца, који се сматрају аутохтоним становништвом Будве.

Око настанка овог града испредане су многе легенде од којих је најаутентичнија она која казује да је оснивач Будве син феничанског краља Агенора – Кадмо. Кадмо је тражећи своју сестру Европу путовао по грчким пределима, где је на једном од њих основао град Тебу, у којој су му богови подарили супругу Хармонију. Након што бивају протерани из Тебе, на подручју Будве оснивају град којем су, по предању, подарили име по воловима захваљујући којима су стигли у град.

Подручје општине Будва насељава око двадесет хиљада становника и обухвата око четрдесет насеља од којих су туристички најатрактивнија: Будва, Бечићи, Пржно, Милочер, Свети Стефан и Петровац. Њена Ривијера представља центар црногорског туризма и заузима средишњи дио Приморја. Простире се на дужини од 38 километара, обухватајући седамнаест плажа од којих су најпознатије: Јаз, Могрен, Словенска плажа, Гуванце, Бечићи, Каменово, Пржно, Краљичина плажа, Милочер, Перазића До, Плажа Петровац, Дробни пијесак, Буљарица и Лучице. По мишљењу многих туриста, овај приобални појас од Јаза до Буљарице представља најлепшу целину на Медитерану у ком туристичка сезона траје и до осам месеци - од марта до новембра. Сходно њеном положају карактерише је медитеранска клима са просечном годишњом температуром од 15,5°. Током летњих месеци, највиша температура је током јула месеца и креће се до 30°, са просечном температуром воде топлијом од 18 °.

Због свог изузетно повољног географског положаја, одувиек је била значајан културни, религијски и економски центар на простору Јужног Јадрана. Окружена је цетињском, барском и которском општином, док се до севера државе из Будве може стићи и за два сата. У њеној близини налазе се два аеродрома – Тиват на удаљености од двадесет два километра и Подгорица на удаљености од шездесет пет километара, а такође је преко својих пристаништа повезана са свим важнијим лукама на Јадранској обали.

У Будви су рођене многе знамените личности - Стефан Митров Љубиша, Конте Зановић, Анастас Боцарић, Шпиро Боцарић и Марко Греговић.

Најважнија туристичка обиљежја Будве

Стари град Будва

Средњевековно име Будве било је „Civitas Aqua“ што у преводу значи „Стари град“. Ова јединствена архитектонска целина изграђена у венецијанском стилу и прошарана сплетом улица, тргова, бедема и кула, подигнута је на полуострву још прије две и по хиљаде година. Његове зидине које потичу још из времена млетачке владавине, одувиек су права туристичка атракција. Унутар Старог града налази се Етнографски музеј у чијој се ризници налазе експонати који датирају од самог оснивања града, сведочећи о прожимању различитих култура - Илира, Грка, Римљана, Византије, Словена и других.

У оквиру зидина смештена је градска тврђава Цитадела која датира из V или VI века а први писани трагови о њој потичу с почетка XV вијека. Представља јединствен споменик историје и културе, унутар које се налазе темељи цркве Santa Maria di Castello из доба Немањића и Балшића. По њој је тврђава добила име „Каштел Свете Марије“. Данас представља главну летњу позорницу чувеног „Град театра“.

У Старом граду налази се и низ сакралних споменика: Црква Светог Ивана из VII века, Црква Санта Мариа Ин Пунта из XIX века, Црква Свете Тројице из XIX века, Црква Светог Саве Освећеног из XII века и ранохришћанска базилика из V века.

Острво Свети Никола

Ово острво, популарно под називом „Хаваји“ налази се на километар удаљености од Будве и верује се да је некада било повезано са градом путем пешчаног спруда. Обухвата три пешчане плаже до којих се може доћи искључиво бродићем, чамцем или баркама.

Током сезоне су на скоро свакодневном нивоу организовани једнодневни излети до његових плажа, где туристи могу уживати у хладу медитеранског растиња као и у специјалитетима медитеранске кухиње у новоотвореном ресторану. За љубитеље неистражених предела, ово подручје представља прави изазов са својом јединственом фауном и флором.

Свети Стефан

Свети Стефан представља једно од најексклузивнијих летовалишта дуж Јадранске обале које је у прошлости било снажно утврђење Паштровића. Представља прави природни феномен – томболо, којег карактерише пешчана превлака спојена с копном. Острво је крајем четрдесетих година двадесетог века претворено у град – хотел, услед чега је постао место за одмор познатих светских личности, самим тим и једно од најелитнијх летовалишта света. У чувеној вили „118“ која данас носи назив „Свети Стефан“, боравила је енглеска принцеза Маргарета, италијански краљ Умберто II, књижевници Андре Марло и Алберт Молдави, космонаут Јуриј Гагрин, глумице Дорис Деј и Софија Лорен, супермодели Карла Бруни и Клаудија Шифер, као и глумци попут Кирка Дагласа и Џеремија Ајронса. У оквиру овог град - хотела налазе се три цркве од којих је најзначајнија Црква Александра Невског, пјацете и узане улице, док су хотелски апартмани смештени у кућама изграђеним по угледу на медитерански стил.

За љубитеље верског туризма, на подручју будванске општине налазе се манастири од изузетног значаја за црногорску историју и културу међу којима се издвајају: Манастир Подластва, Манастир Подострог, Манастир Стањевићи, Манастир Дуљево, Манастир Прасквица, Манастир Режевићи и Манастир Градиште.

Синоним за Будву је фантастичан провод због којег је током сезоне једна од најпопуларнијих европских дестинација. Овај град током сезоне на позорницама својих надалеко чувених манифестација и дискотека угости најпознатија имена шоу бизниса светске, регионалне и домаће сцене. Оно што туристичку понуду Будве оплемењује и чини посебно примамљивом су многобројне традиционалне културно – забавне манифестације по којима је препознатљива.

Верона, град на северу Италије броји око 250 000 становника, други је по величини у покрајини Венето. Клима у Верони је измењено средоземна са утицајем континенталног Севера. Зиме су изразито хладне са пуно магле, а лета веома топла. 
Верона је дуго била под римском влашћу,основана је у четвртом веку п.н.е. 1107. године постаје независна држава, мада је релативно брзо доспела под утицај држава са севера Италије. Након пада Наполеона постаје главно војно упориште. 1866. припада званичном саставу уједињене Италије.
Поред тога што га називају „Градом романтике“ Верона се може похвалити великим бројем (више од 50) сачуваних цркава романског, готског и ренесансног стила, мостовима, раскошним вртовима и величанственим палатама.
Као и већина градова у Италији, Верона је бисер средњовјековне архиктектуре и уметности. Такође је савршен спој урбаног стила с античким, ренесансним примесама. Због вредности и значаја бројних историских зграда, Верона се налази на УНЕСЦО-вој листи светске баштине. Док други градови у Италији привлаче туристе из целог света историским причама и раскошним грађевинама, Верона има нешто више, причу о Ромеу и Јулији, најлепшу љубавну причу. Мелодрама Виљема Шекспира о Ромеу и Јулији, који су за своју љубав жртвовали животе, постала је симол овог града који сваке године привуче око три милиона туриста. 
Међу бројним знаменитостима, нарочито је привлачан римски театар Арена, саграђен у првом веку имао је 22.000 места што говори да је по величини трећи театар у Италији. Арена је данас средиште оперских и позоришних педстава. Остаци градских зидина из 265. године се налазе уз саму Арену. 
Кућа породице Капулети која датира из 13. вијека, познатија као Јулијина кућа. Украшена готским прозорима и балконом са којег је Јулија разговорила са Ромеом.
Кућа породице Монтеки, Ромеова кућа датира из 13. вијека и није отворена за посете јер се налази у лошем стању. 
Црква Сан Зено Мађоре,богато украшена, која се сматра најважнијом романском грађевином Вероне и сјеверне Италије подигнута је у петом веку. 
Готска црква Санта Анастазија и цркве Санта Марија Антика су цркве са заносном архитектуром.
Палату дел Капитано, музеј у ком се чувају многа вредна дела италијанског сликарства и гробнице породице Салиђери из 14. века. 
Мост Касталвекио дуг метара, познат као мост Склигери грађен је у периоду од 1354. до 1356. године. И то од стране Кангранде ИИ дела Сцала.
Након уживања у култури и историји опустите се уз језеро Гарда, уједно највеће језеро у Италији и забавном парку Гардаланду.