Ред вожње БОРАС до РАШКА

Аутобус од BORÅS до RAŠKA не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 2550 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 01 дан14 сати и 00 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње BORÅS - RAŠKA постоји за следеће дане:
четвртак

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од BORÅS до RAŠKA су:Lasta Beograd.

Борaс (швед. Borås) је град у Шведској, у југозападном делу државе. Град је у оквиру Вестра Јеталанд округа, где је други град по значају. Борaс је истовремено и седиште истоимене општине.

Град Борaс се налази у југозападном делу Шведске и Скандинавског полуострва. Од главног града државе, Стокхолма, град је удаљен 410 км југозападно. Од првог већег града, Гетеборга, град се налази 60 км источно.

Борaс се развио у области Западни Јеталанд. Градско подручје је веома покренутог тла. Надморска висина града је око 140 м.

Клима у Борaсу је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину.

Борaс је смештен на реци Вискан, која кривуда кроз град, има лепо уређене обале и представља његов симбол.

Подручје Борaса било је насељено још у време праисторије. Насеље, које се образовало у средњем веку, добило је градска права 1621. године, а дао их је шведски краљ Густав II Адолф.

Борaс је четири пута  оштећен због великих пожара: 1681, 1727, 1822. и 1827. године.

Нагли развој Борaс доживљава у другој половини 19. века са доласком индустрије и железнице. Ово благостање траје и дан-данас.

Борaс је данас град средње величине за шведске услове. Град има око 66.000 становника (податак из 2010. г.), а градско подручје, тј. истоимена општина има око 104.000 становника (податак из 2012. г.). Последњих деценија број становника у граду лагано расте.

До средине 20. века Борaс су насељавали искључиво етнички Швеђани. Међутим, са јачањем усељавања у Шведску, становништво града је постало шароликије.

Данас је Борaс савремени град са развијеном индустријом, посебно оном која спада под хајтек (у граду су значајни погони "Ериксона"). Последње две деценије се развијају трговина, услуге и туризам.

Општина Рашка се налази у југозападном делу Србије, на 43º18´ географске ширине и 20º32´ географске дужине, на ушћу реке Рашке у Ибар, у средишњем делу Ибарске долине, на западним падинама Копаоника и источним падинама Голије.

Простире се на 670 км², где живи око 25 000 становника.

Центар општине је градско насеље Рашка, а у склопу општине су још два градска насеља: Баљевац и Јошаничка Бања.

У рељефу општине Рашка јасно су изражене три морфолошке целине: зона котлинског дна, котлински обод и планинска зона.

Рашчанско подручје је изразито планинско, јер се 88 % територије налази изнад 500 м надморске висине. У овом подручју налази се Копаоник (Панчићев врх 2017 м), као и планина Голија (Јанков камен 1833 м). У рељефу општине Рашка посебно се истичу речне долине које дубоко улазе у брдовите пределе планинских огранака Копаоника, Голије и Рогозне.

На историјској карти област Рашка означена је као Дарданија и у време римске колонизације Ибарске долине главни град био је Municipium Dardanorum (Сочаница). Од XII века биографи Стефана Немање ово подручје називају Ибар, а Византијски историчари већ од XII века називају Ибар и ширу област Рашке по најисточнијем граду немањићке државе, а Рашка је била прва немањићка (српска) самостална држава.

Резултати археолошких истраживања на више локалитета на територији општине Рашка (Добрњац, Небеске столице) показују да је ово подручје било настањено још у далекој прошлости.

Рашка је била центар културе и државности српства, а кроз простор где се данас простире општина Рашка пролазили су сви значајни трговачки путеви. Сведоци тог времена су градови чији се остаци налазе дуж такозваног римског пута и то Звечан, Голеч, Брвеник, Маглич, Јанок. У првој српској држави основана је и прва школа на Немањином двору, колевка српске писмености и духовности, у којој су образовани наши први просветитељи и књижевници Свети Сава и Стефан Првовенчани.

Доласком Турака, седиште трговине, а самим тим и целог краја се измешта према Новом Пазару, све до 1833. године када се Ибарска долина својим јужним и средњим делом одвојила од Османлијског царства. Тада се јавила потреба да се на месту Рашки Ибар, где се налазила и граница, оснује варошица Рашка.

Рашка као насеље први пут се помиње 1835. године, а варош Рашка проглашена је на седници државног совјета Кнежевине Србије 6. септембра 1845. године, на предлог политичара и државника Илије Гарашанин. Кнез Александар Карађорђевић, својим решењем од 17. септембра 1845. године прогласио je оснивање Рашке.

Први урбанистички план Рашке потиче још из 1844. године, који је урадио Никола Алковић, што се сматра једним од најстаријих урбанистичких планова.

Ратови од 1912. до 1918. године нису мимоишли ни Рашку. Развој у послератном периоду текао је успорено. У једном периоду, током Првог светског рата, од 31. октобра до 15. новембра 1915. године, Рашка је на неки начин била престоница Србије јер су у њој одседали краљ и тадашња српска влада. Рашка је ослобођена 27. новембра 1944. године.

 Данашња општина Рашка, као особена функционално-просторна целина, формирана је 1960. године.