Ред вожње ЧАЧАК до ЉУБЉАНА

О станици ЧАЧАК

Чачак је административно седиште Моравичког округа и налази се 140 км јужно од Београда. Чачак се налази на споју Шумадије и унутрашњих Динарида. Град заузима површину од 636 км² низ ток Западне Мораве, окружен планинама Вујан (857 м) на северу, Овчар (958 м) и Каблар (885 м) на западу и Јелица (929 м) на југу, док је на истоку отворен за басен Краљевца. У његовој близини су планине Сувобор и Маљен, које се налазе на северозападу.

Чачак се под данашњим именом први пут помиње 18. децембра 1408. године у документу Дубровачког архива. Историја овог града је веома бурна, због многих буна, сукоба и ратова који су захватили овај крај.

Град има богату понуду културних садржаја. Током позоришне сезоне у Дому културе (који има и драмски студио, балетску, ликовну и вајарску школу) гостују бројне позоришне трупе из целе Србије. Изложбе, као и разне представе, културне и књижевне вечери одржавају се и у галеријама „Надежде Петровић“ и „Рисим“, Народном музеју, Фото галерији, Међуопштинском историјском архиву, Градској библиотеци, згради Дома ученика итд. Ликовне и вајарске колоније најчешће се одржавају у Овчар бањи.

У граду и околини постоје бројне културно-уметничке и забавно-туристичке манифестације које привлаче велики број поклоника етно културе, изворне народне музике и других сродних садржаја. Актуелна уметничка продукција у граду може се пратити кроз деловање различитих група и удружења (професионалних и аматерских), као и приватних галерија, уметничких радионица, колонија и бројних ентузијаста.

Туризам је један од стратешких праваца развоја града Чачка и једна од најважнијих привредних грана. Подручје града Чачка са Овчарско-кабларском клисуром, Бањом Горњом Трепчом, Овчар Бањом и Слатинском бањом богато је природним лепотама сеоског подручја и споменичким наслеђем. Културно-историјски споменици и археолошка налазишта су предмет интересовања многих туриста, а у том смислу највреднији су Овчарско-кабларски манастири, као и историјска и уметничка вредност Римског купатила и Градине на планини Јелици. Чачак је препознатљив као туристичка дестинација по очуваној архитектури, вредном споменичком наслеђу, са бројним природним атракцијама у околини, избор је туриста који могу да упознају живот, традицију, обичаје и културу града на Западној Морави.

Ноћни живот

Ноћни клуб "Падроне", "Наша прича Чачак", "Српски паб"

Ресторани

„Кастело“, „Петровић“, „Код Брана“, „Моравски аласи“

Таверне

„Белви КН“, „Младост“, „Код Немца“

Манифестације

„Етнофест“, „Дисово пролеће“, „Чачански златни појас“, „Саборске фруле Србије – Ој Мораво“, „Прича – пиво, рок и Чачак“

Смештај

Популарни хотели и мотели

"Royal Residence", "Kole", "Garni hotel aveny", "Castello Boutique Hotel","Бели Двор“

Шопинг

Тржни центар "Партизанка", "Youmart", "Riccone fashion outler", "Shop park"

Важни телефони

ЈУ „Туристичка организација Чачка“ 342 360, 343 721

Полиција 192, 064/7663-000

Ватрогасна јединица 193

Дом здравља 032/325-717

Аутобуска станица 032/222 461

О дестинацији ЉУБЉАНА

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније. Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.

Детаљи релације

Полазиште

ЧАЧАК

Одредиште

ЉУБЉАНА

Обрни смер