Ред вожње ЦИРИХ до ЖЕНЕВА

Да је Швајцарска земља коју с правом називају домовином млечне чоколаде говори податак да сваки становник поједе више ове чаробне послатице него становник било које друге земље. Њемачки, Италијански, Француски и Ретромански су званични језици. Највише се поносе сатовима, чоколадама, сиревима као и педантношћу својих грађана.

Цирих главни град кантона који броји нешто више од милион становника, има око 400.000 становника. Према истраживању 2006. године проглешен је за место са најбољим квалитетом живота. На обали језера Цирих, где река Лимат истиче из језера, Цирих се од алпског градића претворио у метрополу, центар истоименог кантона, где се чују сви свјетски језици. Од мјесташца у подножју брда Утилберг, где је Јохана Шпри написала једну од налепших дечијих књига,“Хајди“, сада је финансијска престоница Швајцарске и глобално банкарско тржиште. Један од првих градова у Европи који је почео да увози вуну, свилу и лан. Данас је један од најуспешнијих пословних центара Европе.

Цирих има умерено континенталну климу са просечном гогишњом температуром од 9 °Ц. Ветрови са запада посебно утичу на климу и доносе падавине. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром од 0,2 °Ц, док је најтоплији јул са просечном температуром од 17 °Ц.

Шта посетити у Цириху

Линденхоф, велики парк, нулта тачка Цириха. Људи овдје неријетко играју шах док загрљени парови седе на клупама или зидићима и уживају у погледу на ријеку Лимат. Овдје је примљено хришћанство, започет покрет реформације.

Црква Фраумунстер, основана у ИX вијеку. Овдје су аристократске жене живеле и све до реформације имале искључиво право да кују новац. Поред елегантног торња ова црква је посебно привлачна по витражи славног умјетника Марка Шагала из 1970. године.

Црква светог Перта је посебна по томе што има највећи бројчаник на свијету, чији пречник износи 8.64 метра.

Гросминстер, романичка црква из XI вијека чији су торњеви препознатљив детаљ града. Према легенди, цркву је градио Карло Велики. До врха торња је 187 степеника, одакле се пружа поглед на циели град.

Музеј играчака где се може видети каквим су се играчкама играла дјеца од 18. до средине 20.вијека.

Музеј уметности у којем се могу видети дјела великих умјетника попут Пицаса, Мунака и Шагала.

Музеј Атал, музеј где су смештене праве кости диносауруса. 

Женева други је по величини град у Швајцарској (после Цириха), а највећи град Романдије (дела Швајцарске у коме се говори француски језик). Женева је и главни град и највеће место истоименог кантона Женева.

И поред своје не баш изразите величине Женева се сматра једним од глобалних градова, углавном због присуства бројних међународних организација, укључујући европско седиште Уједињених нација.

По истраживању из 2006, Женева је други град на свету по квалитету живота (такође после Цириха).

Смештена је на западној обали истоименог језера и представља метрополу у малом паковању са око 200.000 становника у ужем и 750.000 у ширем подручју. Чувени швајцарски град има космополитски дух, попут Лондона или Париза, али је уз то задржао шарм и топлину алпске вароши.

Женева се налази у Алпима, али није типичан планински град, јер је 90 процената њене површине потпуно равно. Као прелепа оаза, са свих страна окружена је планинским врховима, једино брдо је у центру, ту је смештен Стари град, испреплетен уским и перфектно позиционираним улицама, типичним за швајцарске варошице. Овде се пије и најбоља кафа, тврде мештани. На самом врху налази се катедрала Светог Петра, а не би требало пропустити ни посету Градској скупштини, многобројним музејима (има их више од 40) и руској православној цркви! Посебна атракција су велелепне виле на Женевском језеру, које буде машту, а синоним су за луксуз и идеално место за становање.

Због присуства бројних међународних установа и компанија Женева има веома развијен међународни и међуградски саобраћај. Западно од града налази се Међународни аеродром „Коинтрин“. Градска железничка станица има бројне поласке ка великим градовима у самој држави и у Француској.

У јавном градском превозу учествују трамваји, тролејбуси, аутобуси и бродови по језеру. Прва три вида превоза налазе се у окриљу градског саобраћајног предузећа. Јавни превоз обухвата град са предграђима, укључујући и она у суседној Француској.