Ред вожње ДЕРВЕНТА до БАЧКА ТОПОЛА

Аутобус од DERVENTA до BAČKA TOPOLA пролази између осталог и кроз градове BOSANSKI BROD, БАЧКА ПАЛАНКА, ВУКОВАР, ЂАКОВО, НОВИ САД, ОСИЈЕК, СЛАВОНСКИ БРОД (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 361 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 06 сати и 45 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње DERVENTA - BAČKA TOPOLA постоји за следеће дане:
петак
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од DERVENTA до BAČKA TOPOLA су:Globtour Međugorje.

Дервента је насељено место и седиште истоимене општине у Републици Српској. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Дервенти укупно је пописано 11.076 лица.
Општина Дервента се граничи са општинама Брод, Модрича, Добој, Станари, Прњавор и Србац, а на северу је река Сава која представља десет километара дугу границу са Републиком Хрватском. На простору површине 517 км2 у педесет шест села и граду Дервенти, пре рата живело је 56.489 становника. 
Географски положај и природне каратеристике подручја општине Дервента пружају значајне могућности за развој ловног и сеоског  туризма.
Цела територија богата је дивљачи ниског лова а обронци Мотајице познати су по срнећој дивљачи. И чиста и незагађена река Укрина која протиче кроз Дервенту богата је рибом, а у летњим месецима популарно излетиште Дервенћана.

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.