Ред вожње ДЕРВЕНТА до ПЕЋ

Дервента је насељено место и седиште истоимене општине у Републици Српској. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Дервенти укупно је пописано 11.076 лица.
Општина Дервента се граничи са општинама Брод, Модрича, Добој, Станари, Прњавор и Србац, а на северу је река Сава која представља десет километара дугу границу са Републиком Хрватском. На простору површине 517 км2 у педесет шест села и граду Дервенти, пре рата живело је 56.489 становника. 
Географски положај и природне каратеристике подручја општине Дервента пружају значајне могућности за развој ловног и сеоског  туризма.
Цела територија богата је дивљачи ниског лова а обронци Мотајице познати су по срнећој дивљачи. И чиста и незагађена река Укрина која протиче кроз Дервенту богата је рибом, а у летњим месецима популарно излетиште Дервенћана.

Пећ (алб. Pëјë, тур. Ипек) је град на западу Косова, смештен на речици Пећкој Бистрици, са златарским занатским радњама, дрвном, прехрамбеном и кожарском индустријом. Град по попису из 2005. године има 93.161 становника, од чега су велика већина Албанци.
Град је постао важан верски центар средњовековне Србије под српским царем Стефаном Душаном, који га је године 1346. начинио седиштем Српске православне цркве. Тај статус је задржао све до године 1766, када је укинута Пећка патријаршија. Град и његова околина још имају велику важност за Србе православне вере; у граду се налази патријаршијски манастир, који стоји изнад града и састоји се од четри цркве с фрескама осликаним зидовима, библиотеке и ризнице. У оближњим Дечанима, 19 км јужније, се налази манастир Високи Дечани из 14. века који је од УНЕСЦО-а проглашен делом светске културне баштине. Пет векова Пећ је била под турском влашћу, о чему сведочи и орентални изглед града и неколико саграђених џамија, од којих су неке саграђене на темељима порушених српских богомоља. Пећ је била седиште дукађинског санџака који је од 19.века добио име Пећки санџак. У доба турске владавине Пећ се звала Ипек.