Ред вожње ДИСЕЛДОРФ до БРАТИСЛАВА

Диселдорф (нем. Düsseldorf) је град у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. Главни град је покрајине Северна Рајна-Вестфалија.

Диселдорф лежи у срцу највеће немачке агломерације Рајна-Рур у којој живи 11-13 милона становника. Сам град има 580.250 становника (стање 30. јуна 2006), и по томе је девети највећи град земље.

Највиша тачка Диселдорфа је на надморској висини од 165 метара, док је најнижа тачка на обали Рајне: 28 метара. Средња надморска висина је 38 метара.. Површина општине износи 217,2 km². Диселдорф се већим делом налази на десној обали Рајне (217 km² на десној, 13 km² на левој обали), на месту где се у њу улива река Дисел. Сама реч Диселдорф значи „село на Диселу“.

У граду је седиште многих великих компанија: Хенкел (хемија), E.ON (енергија), Рајнметал (металургија), Водафон (телекомуникације), ЛТУ (аеро-транспорт) итд. У граду послује преко 5000 страних компанија. Ту је присутно и 170 банака, од тога 50 страних. Пословни торањ Араг је висок 124,9 метара. У Диселдорфу живи колонија од 7000 Јапанаца, највећа у Европи.

Братислава је главни и највећи град Словачке, има око 450 000 становника,налази се на самој граници са Аустријом и Мађарском. Ово је једини главни град који се граничи са две државе. Беч и Братислава, најближи главни градови у Европи, удаљени само 60 км, некада су били повезани електричним трамвајем.

Уз присуство реда и стандарда западних држава у Братислави можете осетити јужњачки и словенски дух непосредности, отворености, боемског живота. Нема гужви, брзине и тензије коју осећамо у већим градовима. Угодност живота можете примијетити на улици, у градском превозу, у ресторану...

Пре 1919, била је позната као Прешпорок, на словачком. Од 1919. године, након Првог светског рата, град носи назив Братислава. Име је створио Шефарик у првој половини XIX вијека.

Клима у Братислави је умерено континентална. Током лета температура може да порасте и до 30° C, повремено чак и више. Током зиме температуре су око 0° C, али ноћу, оне могу ићи и ниже од 10° C. Уколико падне снег, снежни покривач се неће задржати дуже од пар дана.

На источној обали Дунава налази се стари историјски дeо града, док је на западу нови модерни дeо. Одувек је био један од главних културних центара средње Европе. Такође је био средиште вишевековне историје и раскрсница бројних култура и трговинских путева. Данас је најважније индустриско и културно средиште Словачке.

Шта посетити у Братислави:

Братиславски храд дворац на брду ког често због свог необичног изгледа називају „наопачке окренутим столом“. Дворац је из XV века, користио се као краљевска резиденција а затим као војно станиште. Аустриски војници су 1811. године напали дворац и тада је изгорио до темеља. Обновљен је 50-тих година XX века и дан данас траје реконструкција.

Нови мост, мост преко Дунава где се на самом мосту налази ресторан НЛО на висини 84 метра одакле можете посматрати град.

Михаелов торањ је некадашња осматрачница док се данас у њему налази изложба оружја.

Славин споменик се налази на врху брда са погледом на град и највише је мјесто у Братислави. Подигнут је у знак сјећања на жртве совјетске војске у Другом светском рату.

Катедрала Ст Мартин је једна од најстаријих цркава у Братислави. У овој катедрали вршиле су се крунидбе краљева. На врху катедрале налази се златна круна.

Примацилни трг са Примацијалном палатом, надбискупска палата. На палати се налази бискупски шешир, направљен од жељеза, тежак 150 кг. Ту су настпали Моцарт, Бетовен, Лист. Наполеон је овдје потписао Пресбуршки споразум у тзв. Дворани огледала.

Ст Цларе црква готичка црква која се налази у Клариска улици итренутно се користи као концертна сала.

Роланд Фонтана коју је по наруџби мађаског краља Максимилиана 1527. године, радио каменорезaц Андреас Луттрингер.

Примате палата је тренутно средиште градоначелника Братиславе.

Црква свете Елизабете познатија као Плава црква, украшена керамичким цветним плочицама различитим нијансама плаве боје.

Једна од братиславских атракција су бројни градски кипови, међу којима је Наполеонов војник.