Ред вожње ДОБОЈ до БАЧКА ТОПОЛА

Аутобус од DOBOJ до BAČKA TOPOLA пролази између осталог и кроз градове BOSANSKI BROD, БАЧКА ПАЛАНКА, ВУКОВАР, ДЕРВЕНТА, ЂАКОВО, НОВИ САД, ОСИЈЕК, СЛАВОНСКИ БРОД (зависно од руте линије). На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 407 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 07 сати и 15 мин. С обзиром да аутобус прелази преко граничног прелаза могућа су и дужа задржавања у периоду туристичке сезоне. Обавезно понесите идентификациона документа. Посада аутобуса ће креирати списак имена путника пре преласка границе.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње DOBOJ - BAČKA TOPOLA постоји за следеће дане:
петак
недеља

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од DOBOJ до BAČKA TOPOLA су:Globtour Međugorje.

Autobuska stanica Doboj nalazi se na magistralnom putu Sarajevo - Bosanski Brod. Doboj predstavlja čvorište velikog broja polazaka i to prema Beogradu, Sarajevu, Banja Luci, Podgorici i Zagrebu. Stanica poseduje natkrivene perone, caffe bar, restoran, prodavnicu i čekaonicu. Izlaz na perone je kontrolisan i nije moguć bez vozne karte. Radno vrijeme biletarnice je od 00h do 24h.

Autobuska stanica Doboj poseduje:

 Caffe i restoran

 Prodavnicu

 Parking

 -  Toalet

 Taxi stanicu

Adresa: Svetog Save bb, Doboj 74000, Bosna i Hercegovina

Phone: +387 53 241 399

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.