Ред вожње DRAČ до БАЧКА ТОПОЛА

Драч (албански Дуррëс) је град и лука на обали Јадранског мора, главни град дистрикта Дуррëс и Драчког округа те други по величини град у Албанији. Налази се 33 км западно од Тиране, с којом је повезан аутопутем.
Драч је један  од најстаријих градова у Албанији. Његов стратегијски значај увелико је опредељивао судбину целе земље. Налази се на улазу у Јадранско море што му је давало велики значај у историји.
Вековима је био највећа лука у европском делу Турског царства. Када је Албанија постала независна 1912. године, Драч је био њен главни град. То је остао до 1920. године.
Град Драч данас има око 200.000 становника, док метрополитенско подручје има око 265.000 становника.Туристички је центар и највећа лука у Албанији. Испод старог града развио се нови град с булеварима и шеталиштима. Неколико трајеката прометује сваки дан према Италији. На јужном делу, уз плажу, изграђено је много хотела. Драч је познат и по морским специјалитетима. У близини се налази модерни аеродром, што додатно појачава туристички развој.
Северни део града предвиђен је за развој елитног туризма, где су 2009. године с градњом започела многа елитна обална одмаралишта.Насеља из околине Драча позната су по производњи доброг вина и укусним јелима.

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.