Ред вожње DRAČ до ЉУБЉАНА

Драч (албански Дуррëс) је град и лука на обали Јадранског мора, главни град дистрикта Дуррëс и Драчког округа те други по величини град у Албанији. Налази се 33 км западно од Тиране, с којом је повезан аутопутем.
Драч је један  од најстаријих градова у Албанији. Његов стратегијски значај увелико је опредељивао судбину целе земље. Налази се на улазу у Јадранско море што му је давало велики значај у историји.
Вековима је био највећа лука у европском делу Турског царства. Када је Албанија постала независна 1912. године, Драч је био њен главни град. То је остао до 1920. године.
Град Драч данас има око 200.000 становника, док метрополитенско подручје има око 265.000 становника.Туристички је центар и највећа лука у Албанији. Испод старог града развио се нови град с булеварима и шеталиштима. Неколико трајеката прометује сваки дан према Италији. На јужном делу, уз плажу, изграђено је много хотела. Драч је познат и по морским специјалитетима. У близини се налази модерни аеродром, што додатно појачава туристички развој.
Северни део града предвиђен је за развој елитног туризма, где су 2009. године с градњом започела многа елитна обална одмаралишта.Насеља из околине Драча позната су по производњи доброг вина и укусним јелима.

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније.  Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.