Ред вожње Dresden до ПУЛА

Дрезден (нем. Dresden) је град у Немачкој савезној држави Саксонија. Смештен је у долини реке Елбе, двадесетак километара од границе са Чешком. Због свог изузетног културно-историјског значаја познат је под именом „Фиренца на Елби“ (нем. Elbflorenz). Чувен по својим грађевинама из доба барока и уметничким збиркама.

У Дрездену живи око 512.000 становника, а 1,25 милион у ширем градском подручју. Током последњих шездесетак година у градско подручје је укључен велики број приградских насеља, тако да је Дрезден четврта по величини урбана регија у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Келна. Дрезден припада широј популационој регији која се назива Саксонски троугао.

Град се налази у источном делу Немачке, на надморској висини од 113 метара. Површина општине износи 328,3 km². Град је подељен на 19 округа. Центар града (Стари град - Алтштат) налази се на левој обали Елбе, где се налазе и четврти Кота, Блазевиц и Плауен. На десној обали реке су Нови град (Нојштат), Лошвиц и Пишен.

Услед свог положаја уз реку Елбу, Дрезден је често у опасности од поплава. Нарочито опасно је било изливање реке 2002. Град од поплава штите два рова ширине 50 метара, као и неке површине које су намерно остављене неизграђене.

Дрезден је један од најзеленијих градова Европе, јер шуме и паркови покривају 63% градског подучја. На северу града је шума величине 50 km².

Пула (итал. Пола) је град у Хрватској , и, лежи на југозападном подручју истарског полуострва у добро заштићеном заливу.
Град има дугу традицију винарства, рибарства, бродоградње и туризма, а уједно је и транзитна лука. Пула је административни центар Истре још од римскога доба.
Пула је највећи град Истарске жупаније с метрополитенским подручјем које броји више од 100.000 становника (према попису из 2011.). У самом граду је према попису из 2011. године живело 57.460 становника, што га сврстава на седмо место градова по броју становника у Хрватској.
Главне индустријске гране обухватају бродоградњу, прерађивачку индустрију, туризам, саобраћај, прехрамбену индустрију, грађевинску индустрију, те остале неметалне индустрије.
Источним краком Истарског ипсилона Пула је спојена на мрежу хрватских аутопутева, а западним краком истог полу-аутопута директно је спојена са словеначким аутопутевима, дакле, читавим системом аутопутева ЕУ-а. У току је ширење Истарског ипсилона у пуни профил аутопута.
Пула је аутобусима повезана великим бројем месних, домаћих и међународних линија које крећу с главне аутобуске станице у самом граду. Јавни градски превоз одржава Пулапромет, сваким даном од 05:00 до 23:00 сата, на 11 градских и 12 приградских линија.
Путнички поморски саобраћај такође повезује град с оближњим острвима, али и с Лошињом, Задром, те Венецијом у Италији.
Аеродром  Пула смештен североисточно од Пуле служи као домаће и међународно одредиште, које поново постаје јако прометан центар. Пре 1990. године пулски је аеродром имао више од 700.000 путника годишње. Оближњи међународни  аеродроми су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб.