Ред вожње ДУИЗБУРГ до NIRNBERG

Аутобус од DUISBURG до NIRNBERG не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 913 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 08 сати и 30 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње DUISBURG - NIRNBERG постоји за следеће дане:
среда

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од DUISBURG до NIRNBERG су:EURO ŠUNTIĆ.

Дуизбург (нем. Дуисбург) је град у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија у западном делу Рурске области. Има највећу континенталну луку у Европи. Општина има 502.522 становника (2005). Град је познат по челичанама. Око 34,4% челика у Немачкој производи се у Дуизбургу.

Дуизбург има највећу континенталну луку на свету. Превезе се 40 милиона тона терета са 20.000 бродова. Лука има површину од 7,4 км². Повезан је добро са ауто-путевима и са железницом.

Поред Диселдорфа Дуизбург је седиште Немачке опере на Рајни, једне од највећих опера у Немачкој. Дуизбуршки филхармонијски оркестар ужива међународни углед.

Град се налази на надморској висини од 33 метра. Површина општине износи 232,8 км².

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. cеверозападно од града.

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

Из савременог доба град је познат и по томе да је на митингу 1935. Адолф Хитлер  наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата.

Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда орентисана ка савременим техологијама.