Ред вожње DRAČ до РУМА

Драч (албански Дуррëс) је град и лука на обали Јадранског мора, главни град дистрикта Дуррëс и Драчког округа те други по величини град у Албанији. Налази се 33 км западно од Тиране, с којом је повезан аутопутем.
Драч је један  од најстаријих градова у Албанији. Његов стратегијски значај увелико је опредељивао судбину целе земље. Налази се на улазу у Јадранско море што му је давало велики значај у историји.
Вековима је био највећа лука у европском делу Турског царства. Када је Албанија постала независна 1912. године, Драч је био њен главни град. То је остао до 1920. године.
Град Драч данас има око 200.000 становника, док метрополитенско подручје има око 265.000 становника.Туристички је центар и највећа лука у Албанији. Испод старог града развио се нови град с булеварима и шеталиштима. Неколико трајеката прометује сваки дан према Италији. На јужном делу, уз плажу, изграђено је много хотела. Драч је познат и по морским специјалитетима. У близини се налази модерни аеродром, што додатно појачава туристички развој.
Северни део града предвиђен је за развој елитног туризма, где су 2009. године с градњом започела многа елитна обална одмаралишта.Насеља из околине Драча позната су по производњи доброг вина и укусним јелима.

Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. 

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.