Ред вожње FRANKFURT до БАЧКА ТОПОЛА

Frankfurt na Majni je grad smešten na obalama reke Majne, u saveznoj pokrajini Hesen. Najveći je grad u pokrajini, i ujedno peti po veličini grad u Nemačkoj. Frankfurt na Majni je je finansijski, literarni, i kulturni centar Nemačke, i jedan od najbogatijih gradova Evrope. Frankfurt na Majni je veoma popularna turistička destinacija, sa brojnim gradskim znamenitostima. Turističke atrakcije u Frankfurtu na Majni su :

- Glavni toranj

- Romerberg je istorijsko srce Frankfurta

- Geteova kuća

- Crkva Svetog Pavla

- Prirodnjački muzej Senckenberg

- Zeil (pešačka zona)

- Palmengarten (botanička bašta)

Autobuska stanica pruža niz mogućnosti u samoj njenoj zgradi, kao što su: prodavnica, kafić, restoran, garderoba, bankomati, klupe za odmor kao i toaleti.

Ispred autobuske stanice možete naći i taxi službu, mada možete koristiti gradske autobuse i vozove jer Frankfurt ima odličnu povezanost što se tiče drumskog saobraćaja.

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.