Ред вожње ЂЕНОВА до ПАДОВА

Аутобус од GENOVA до PADOVA не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 399 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 06 сати и 35 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње GENOVA - PADOVA постоји за следеће дане:
субота

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од GENOVA до PADOVA су:Lasta Beograd.

Ђенова је шести по величини град Италије, главни град покрајине Лигурије у сјеверозападној Италији и највећа италијанска лука. Поред тога град посједује велико и добро очувано старо језгро, које је под заштитом УНЕСКО-а.

Ђенова има 82.000 квадратних метара јавних паркова и то у самом центру града, док на периферији и поред обале има још 370.000 уређених вртова и паркова.

Ђенова је некада била поморска република, а главни конкурент на Медитерану били су им Млеци. Најпознатији Ђеновљанин на свијету је сигурно Кристофор Колумбо. Остаци његове родне куће су одмах поред остатака самостана С. Андреа, а он се налази на пар корака од Порта Сопрана, градских врата која чине дио одбрамбеног зида.

Глава туристичка атракција града свакако је Палата Дуждева смјештена на најпознатијем градском тргу Де Ферари. Овдје се налазила резиденција ђеновљанских дуждева, а данас је у њој смјештено неколико музеја и архива. Веома популаран је Музеј џеза, а ту се налазе и књижара, као и велики број кафра и ресторана.

Од осталих знаменитости издвајају се Катедрала Светог Лоренца (освјештана 1118. године) и познати Ђеновљански акваријум (други по величини на свијету) у коме се налази више од пет хиљада морских створења, а која пливају у шест милиона литара воде.

Ђенова је од престонице Рима удаљена 510 км сјеверозападно, а ближи су јој Милано (140 км) и Торино (170 км), сматра се почетком Азурне обале.

Падова је трећи највећи град у покрајини Венето (након Венеције и Вероне) и управно средиште истоименог округа. Падова има веома добро очувано старо градско језгро, са низом цркава и палата, које је стога под заштитом УНЕСКО-а, али је на туристичком пољу остала донекле у сјенци оближње, веће и туристички важније Венеције.

Падова се налази у сјевероисточном дијелу Италије. Од Рима је удаљена 550 км сјеверно, а од сједишта покрајине, Венеције, 40 км западно.

Град је сликовито мјесто са густом мрежом улица које се аркадама отварају у велике градске тргове са многим мостовима. Главни градски трг Прато дела Вале је 90,000 м2 пространи елиптични трг у чијем средишту је врт са 78 скулптура славних грађана Падове.

У Падови се налази и позната базилика светог Антуна (подигнута 1310. године у славу Светог Антуна Падованског) изграђена у облику латинског крста и подијељена на три лађе са широком и кратком попречном лађом. У украшеној унутрашњости базилике истиче се велика фреска Петра Анињонија која представља Светог Антуна на ораху у тренутку проповиједања.

Испред базилике налази се фантастична коњаничка скулптура млетачког генерала Гатамелате, коју је урадио Донатело 1453. године и сматра се првом бронзаном коњаничком скулптуром након антике.

На тргу Сигнори налази се више знаменитих грађевина: ложа Гран Гуардиа, Капетанска палата млетачких управитеља, Микеланђелова ренесансна катедрала и романичка крстионица.

Падова је такође позната по свом Универзитету основаном 1222. године, на којем је 1678. дипломирала прва жена у Европи, Елена Лукреција Корнаро Пископија. У склопу Универзитета налази се и најстарији ботанички врт у Европи (отворен 1545. године), а од 1997. унешен је на УНЕСЦО-в списак мјеста свјетске баштине. Основан је као врт биљака потребних медицинском факултету и још увијек посједује важну колекцију ријетких биљака.