Ред вожње ГРАЦ до БАЧКА ТОПОЛА

Главни град покрајине Штајерска у Аустрији је Грац. Други је по величини аустријски град и има око 320 хиљада становника.

Познат је и као Универзитетски центар, пошто на 6 универзитета студира 50 хиљада студената. Већину студената, око 80 %, чине странци. Један од овдашњих студената је био и Никола Тесла, од 1875. до 1877. године.

Студентски живот данас даје ритам Грацу, па је управо то и један од битнијих разлога да Грац буде повезан сталним аутобуским линијама са целом Европом.

Симболи Граца ,који су неизоставни на свим разгледницама, су:

-Грацер Шлосберг, замак на врху брда у центру, и главна туристичка атракција града. До замка се може доћи жичаром, лифтом или ходајући старим кривудавим стазама;

-Хауптплатз, познати трг, настао je у XVII веку, од када и представља центар градског живота. Са Хауптплатза полазе све главне шопинг улице, потребне туристима. На тргу се налази и импресивна зграда градске већнице Ратхаус;

-Кунстхаус, музеј савремене уметности, смештен je у спектакуларној модерној грађевини, као симбол хармоничне коегзистенције старог и новог Граца. Саграђен је 2003., у години када је Грац био културна престоница Европе, а у њему су изложена дела модерне уметности;

-Ландесзеугхаус, je музеј оружја са једном од најбољих колекција на свету, распоређеном на пет спратова;

-Пабови, који све више личе на оне у Ирској и Енглеској, сконцентрисани су око историјског језгра града.

Иако аутобуски саобраћај није доминантан, већина странаца га користи због атрактивности путовања на линијама које повезују Грац са Бечом. Директне аутобуске линије , такође, саобраћају и од осталих већих аустријских градова, као и из Загреба, Цириха и Минхена.

Бачка Топола је градско насеље у Севернобачком округу. На северу се граничи са Суботицом, на североистоку са општином Сента, на истоку са опшином Ада, на југоистоку је општина Бечеј, на југу општина Мали Иђош, југозападу општина Кула, на западу општина Сомбор.
Туристичко – географски положај општине је изузетно повољан јер ту пролази међународни пут у правцу север – југ, аутопут Коридор 10, међународна железничка магистрала Будимпешта – Београд као и савремени регионални путеви.
Територија општине је насељена од праисторије, о чему сведоче и археолошке ископине. У каснијем периоду на овим подручјима су живели Сармати и Авари, а од IX века Мађари. Приликом ископавања, нађени су остаци насеља и гробља ових народа. У средњем веку, на месту данашње Бачке Тополе, постојала је црква под називом Пустатемплом.
У историји насеља 1750-а година представља прекретницу. Те године, 15-ог септембра, гроф Антун Грашалковић задужује слободњака, Ференца Чизовског за насељавање бачкотополске пустаре. Пал Краи је за заслуге у борбама против француских снага 1800. године као награду добио Бачку Тополу. Породица Краи почиње да развија насеље, и већ 1806. године добија статус варошице као средишта овог краја са правом одржавања три вашара годишње. Почетком 1849. године, Бачка Топола је опљачкана и град је делимично изгорео. Након Мађарске револуције, живот се полако обнављао.
У другој половини XIX века, град се развија и започиње индустријализација.

Развој је током Првог светског рата донекле успорен и делимично преусмерен. Након Другог светског рата развој Бачке Тополе је доживио корјените промене и кренуо новим правцима. Почиње обимна изградња и снажна индустријализација, мења се и изглед и амбијент града. Данас, општина Бачка Топола спада у средње развијене општине Србије.