Ред вожње ГРАЦ до РУМА

Главни град покрајине Штајерска у Аустрији је Грац. Други је по величини аустријски град и има око 320 хиљада становника.

Познат је и као Универзитетски центар, пошто на 6 универзитета студира 50 хиљада студената. Већину студената, око 80 %, чине странци. Један од овдашњих студената је био и Никола Тесла, од 1875. до 1877. године.

Студентски живот данас даје ритам Грацу, па је управо то и један од битнијих разлога да Грац буде повезан сталним аутобуским линијама са целом Европом.

Симболи Граца ,који су неизоставни на свим разгледницама, су:

-Грацер Шлосберг, замак на врху брда у центру, и главна туристичка атракција града. До замка се може доћи жичаром, лифтом или ходајући старим кривудавим стазама;

-Хауптплатз, познати трг, настао je у XVII веку, од када и представља центар градског живота. Са Хауптплатза полазе све главне шопинг улице, потребне туристима. На тргу се налази и импресивна зграда градске већнице Ратхаус;

-Кунстхаус, музеј савремене уметности, смештен je у спектакуларној модерној грађевини, као симбол хармоничне коегзистенције старог и новог Граца. Саграђен је 2003., у години када је Грац био културна престоница Европе, а у њему су изложена дела модерне уметности;

-Ландесзеугхаус, je музеј оружја са једном од најбољих колекција на свету, распоређеном на пет спратова;

-Пабови, који све више личе на оне у Ирској и Енглеској, сконцентрисани су око историјског језгра града.

Иако аутобуски саобраћај није доминантан, већина странаца га користи због атрактивности путовања на линијама које повезују Грац са Бечом. Директне аутобуске линије , такође, саобраћају и од осталих већих аустријских градова, као и из Загреба, Цириха и Минхена.

Рума је градско насеље у Србији у општини Рума у Сремском округу. 

Питање значења имена Рума за сада није решено. Највероватније се ради речи оријенталног порекла која је у ове крајеве дошла са Турцима, али се не искључује и могућност да датира из још старијих времена.

Рума се налази у близини јужних обронака Фрушке горе, на надморској висини од 111 метара. Карактеришу је равничарска конфигурација терена, плодна земља и питоми пејзажи централног Срема.

Недостатак већег воденог тока успешно су надокнађивала три румска потока (Борковачки, Кудошки и Јеленачки), који су нашли место и у грбу града, а почетком седамдесетих година је у непосредној близини Руме изграђено и вештачко Борковачко језеро, које се акумулира из истоименог потока.

Културни живот у граду се одвија под окриљем неколико установа културе. У Културном центру, Завичајном музеју и Градској библиотеци се редовно одржавају биоскопске и позоришне представе, концерти, промоције књига, ликовне изложбе и друге културне манифестације међу којима је најзначајнија Фестивал музичких друштава Војводине.

Најзначајнију улогу у културно — уметничком животу младих у Руми игра Омладински савет Руме. То је савез организација које се баве младима: Одред извиђача Рума, Градско позориште Рума, Књижевна омладина општине Рума, Друштво за борбу против рака општине Рума и Удружење ликовних стваралаца општине Рума.

Највећи број становништва је запослен у индустрији и пољопривреди. Као традиционално пољопривредни регион Рума и данас поседује солидну основу за развој ове делатности, било кроз индивидуални сектор, било кроз одговарајуће индустријске гране (прехрамбена, кожарска, дрвна, индустрија пољопривредне пнеуматике).

Рума, такође, има и дугу традицију у трговини, а у том погледу је свакако најпознатији румски вашар који се одржава сваког трећег у месецу. Нажалост, занатство, које је некада такође било заштитни знак Руме, постепено замире и пресељава се у историју.