Ред вожње ХАНОВЕР до NIRNBERG

Аутобус од HANOVER до NIRNBERG не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 1013 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 09 сати и 40 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње HANOVER - NIRNBERG постоји за следеће дане:
среда
субота

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од HANOVER до NIRNBERG су:EURO ŠUNTIĆ.

Хановер (њем. Hannover) је општина у немачкој савезној држави Доња Саксонија. Једно је од 21 општинског средишта округа Регион Хановер.  Са око 516.000 становника, Хановер је највећи град те покрајине као и центар хановерског региона - посебне административне области са посебним правима. Овај град са више високошколских установа је и индустријски, трговински и центар услужних делатности целе покрајине. Као сајамски град (CeBIT и Hannover Messe) ужива велики углед у пословном свету. 2000. године је Хановер био домаћин светске изложбе Expo 2000.

Општина се налази на надморској висини од 55 метара. Површина општине износи 204,1 km². Просечна густина становништва износи 2.545 становника/km².

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. cеверозападно од града.

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

Из савременог доба град је познат и по томе да је на митингу 1935. Адолф Хитлер  наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата.

Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда орентисана ка савременим техологијама.