Ред вожње KELN до NIRNBERG

Аутобус од KELN до NIRNBERG не пролази кроз друге градове или већа значајна места. На овој релацији постоји само један полазак. Дужина пута је око 713 km. Просечно трајање путовања по реду вожње је 05 сати и 10 мин.
Пртљаг се обично плаћа по торби на свим поласцима у зависности од превозника.
Аутобуси су углавном високе туристичке класе са климом, АБС-ом, удобним путничким седиштима и сл.
Ред вожње KELN - NIRNBERG постоји за следеће дане:
среда

Аутобуски превозници који саобраћају на релацији од KELN до NIRNBERG су:EURO ŠUNTIĆ.

Келн (нем. Köln) је град у немачкој савезној држави Северна Рајна-Вестфалија. По површини и броју становника Келн је четврти град у Немачкој, после Берлина, Хамбурга и Минхена. Највећи је град најмногољудније савезне државе Северне Рајне-Вестфалије.

Келн се налази на обали реке Рајне, две стране града спаја седам мостова. Главна атракција града је Келнска катедрала , данас трећа највиша црква на свету и највећа туристичка атракција Немачке. Келн је познат и по Kölsch пиву, као и по карневалу који се сваке године одржава у фебруару.

Град се налази на надморској висини од 37-118 метара. Површина општине износи 405,2 km²

Келн је добио статус града 50. године нове ере као главни град римске провинције Доња Германија. Почетак градње Келнске катедрале је био 1248. а довршена је према оригиналном плану 1880. године.

Након готово комплетног разарања у Другом светском рату, Келн је највећим делом очувао мрежу и називе улица, али је архитектонски готово у потпуности изграђен у стилу доминантном 50-их и 60-их година двадесетог века. Све до 80-их година слику града одређивале су пре свега зграде с фасадама од голог бетона.

Град је био један од домаћина светског првенства у фудбалу 2006. године.

У самом граду је, према процени из 2010. године, живело 1.000.298 становника. Просечна густина становништва износи 2.469 становника/km².

Нирнберг (нем. Nürnberg) је економски и културни центар области Франконије, на северу немачке покрајине Баварске. Други је град по величини и значају у Баварској, после Минхена.

Град Нирнберг лежи на обе стране реке Пегниц која извире око 80 km. cеверозападно од града.

У своје златно доба Нирнберг је постао град симбол немачке уметности и хуманизма. Велики уметници овога доба су сликар и графичар Албрехт Дирер, дуборезац Фајт Штос и каменорезац Адам Крафт. Антон Кобергер је 1470. у Нирнбергу отворио прву европску графичку штампарију у којој је објавио своје „Нирнбершке хронике“ (илустрована историја света). Ту је рођен и барокни композитор Јохан Пахелбел. Њихова дела су Нирнбергу донела велику славу.

Из савременог доба град је познат и по томе да је на митингу 1935. Адолф Хитлер  наредио да се Рајхстаг састане у Нирнбергу и донесе Нирнбершке законе, по којима је Јеврејима одузето немачко држављанство. Тај симболизам, пре него индустријски значај, мотивисао је савезнике да масовно бомбардују Нирнберг током Другог светског рата. Најжешћи напад се одиграо 2. јануара 1945, када је потпуно уништен историјски центар града.

Бомбе су поштеделе Палату правде у којој је одржан Нирнбершки процес (суђење злочинцима нацистичког режима), од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946.

Историјски центар града је реконструисан брзо након рата.

Градски божићњи вашар је један од најпосећенијих у Немачкој, са преко милион посетилаца. Данас је градска привреда орентисана ка савременим техологијама.