Ред вожње КОТОР до ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Okružen liticama Lovćena i Orjena, Kotor je grad smješten na kraju Bokokotorskog zaliva koji gotovo svakog svog posjetioca ostavlja bez daha. Pogled na zaliv kojeg često nazivaju  i najjužnijim fjordom Evrope ostavlja utisak da je ovo jedno od najljepših predjela na Planeti.  Sa jedne strane grada nalazi se more, sa druge strane rijeka Škurda i brijeg Sveti Ivan na kom je smještena čuvena tvrđava San Giovanni. Jedini je grad istočne obale Jadrana čije je ime uvijek bilo ispisano na svim istorijskim kartama. 
Na području kotorske opštine prostiru se gradska naselja Dobrota, Ljuta, Orahovac, Dražin vrt, Perast, Morinj, Kostanjica, Stoliv, Prčanj, Muo, Risan, Bigova i Grbalj. 
Kroz svoju dugu istoriju Kotor je oduvijek bio središte spajanja različitih kultura što ga je činilo jedinstvenim mjestom za život, na kojem stanovnici većinom pravoslavne i katoličke vjeroispovjesti vjekovima održavaju krajnje skladan suživot. Okružen je bedemima koji potiču iz vremena Vizantinaca, Nemanjića i Mlečana i sadrži troje vrata -  vrata sa izlazom na gradsko šetalište i obalu, vrata sa izlazom na rijeku i vrata od Gurdića koja vode prema Trojici i raskrsnici Cetinje – Budva.
Stari grad sačinjavaju veći i manji trgovi i krivudave ulice koje za svakog posjetioca predstavljaju pravi lavirint. Najveći i najznačajniji je Trg od oružja na kom se nalazi renesansna Kneževa palata,  jedno od najstarijih pozorišta na ovim prostorima, i barokni toranj za sat iz XVII vijeka.
Kulturno – istorijska riznica Kotora nalazi se na UNESCO-voj Listi svjetske kulturne i prirodne baštine. Najznačajniji spomenik kulture na području kotorske opštine je Katedrala Svetog Tripuna, podignuta 1166. godine što je čini starijom od Crkve Svetog Pavla u Londonu, Crkve Notre Dame u Parizu, Uspenskog hrama u Moskvi, Bazilike Svetog Petra u Rimu kao i od otkrića američkog kontinenta. 
Vrlo značajni spomenici su i Crkva Svetog Luke s kraja XII vijeka, Crkva Svete Marije iz XIII vijeka, Crkva Svetog Pavla sa sredine XIII vijeka kao i Crkva Svete Klare u kojoj se čuva biblioteka od oko dvadeset hiljada knjiga i pedeset najstarijih štampanih knjiga do XVI vijeka, poznate pod nazivom inkunabule. Kotor je jedinstven i po brojnim rakošnim palatama kao što su palata „Buća“ iz XIV vijeka, palata „Drago“ iz XV vijeka, palata „Pima“ iz XVI vijeka, palata „Vrakjen“ iz XVIII vijeka i palata „Grubonja“ iz XVII vijeka.

Noćni provod

Diskoteka „Maximus“, „Cesare“, „Ars“, „Bandiera“, „Fjaka“, „Marinaio“, „San Giovanni“, „Scorpion“

Restorani 

Gradska kafana „Dojmi“, „Bella di Mare“, „Win“, „Bastion 3“, „Šebelj“, „Bokeški gušti“, Citadela, „Ćatovića mlini“, „Galion“, „Bokeljski dvori“, „Tiha noć“, „Kantun“, „Sara“, „City“, 

Konobe
Konoba „Trpeza“,  „Ferri“, „Baron“, „Cesarica“, „Skala Santa“, „Školji“, Grispolis“

Najznačajnije manifestacije

Tradicionalni zimski festival, Svečanosti povodom Dana Svetog Tripuna, Međunarodni festival „KotorArt“, Kotorski festival pozorišta za djecu, „Don Brankovi dani muzike“, Internacionalna smotra mode, Bokeljska noć, Fešta kamelija, „Searock“ festival

Smještaj

Popularni hoteli i moteli
„Forza Mare“, „Villa Prčanj“, „Conte“, „Palazzo Radomiri“, „Cattaro“, „Sind“, „Marija“, „Perastra“, „Amfora“, „Monte Cristo“

Šoping  -  HDL „Laković“, Šoping centar „Kamelija“, Zelena gradska pijaca, pijaca u Risnu

Važni telefoni

Stanica policije, tel. 122
Vatrogasno društvo Kotor
tel. +382 32 325 480; +382 32 325 957
Hitna pomoć, tel. 124
Dom Zdravlja, Dobrota 
tel. +382 32 325 633
Autobuska stanica 
tel. +382 32 325 809
Aerodrom Tivat 
tel. +382 32 671 336
Pošta Kotor
tel. +382 32 322 362
Pomorski muzej Crne Gore – Stari grad

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.