Ред вожње КРАГУЈЕВАЦ до БИЈЕЉИНА

О станици КРАГУЈЕВАЦ

Крагујевац је, према попису из 2011. године, са 179.417 становника, четврти град по величини у Србији и седиште Шумадијског округа, а налази се око 120 километара јужно од Београда. Подигнут је на обалама реке Лепенице, у долини између крајњих рукаваца Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Крагујевац се први пут помиње у турском попису из 1476. године као „Крагујфоча“. Име је добио по птици крагуј (врста јастреба), која се у средњем веку користила за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.

Овај град се по много чему може назвати "првим у Србији" - био је прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему је основана прва гимназија у Србији, као и Лицеј, претеча Београдског универзитета, први двор, прво позориште, прве новине, прва галерија народног значаја, апотека, музејска галерија, апотека, неколико важних музејских установа у култури и уметничка делатност.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона, а данас је један од најјачих административних и индустријских центара у Србији. Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезан са Београдом, Нишом, Краљевом, Чачком и другим градовима. Најпознатија је по фабрици аутомобила "Застава" и истоименој фабрици оружја.

То је град са богатом историјом и културним наслеђем. Једно од најзначајнијих историјских места у Крагујевцу је Спомен парк, посвећен страдању цивила током Другог светског рата. Овај споменик подсећа на масакр који се догодио 21. октобра 1941. године, када је у Крагујевцу стрељано више од 7.000 људи. Спомен-парк се састоји од спомен-капеле, споменика, музеја, као и меморијалног комплекса савршено дизајнираног да одражава значај овог трагичног догађаја.

У самом центру града посетиоци могу да истраже историјске знаменитости као што је војводов арсенал. Уз шетњу старим градским језгром, можете посетити бројне кафиће, сувенирнице и ресторане који нуде традиционалну српску кухињу. Ако желите да сазнате више о историји овог града, обавезно посетите Музеј Крагујевца.

Ноћни живот

Клуб Тресор, Клуб Caffe Caffe, "Гето", "Дионис"

Ресторани

„Мустанг“, „Гастро комитет 27“, Ресторан Двориште, „Библиотека Код Милутина“, „Ораница Woodland", „Вега“

Конобе

Коноба Акустик Крагујевац, Garden House caffe, Кафана Балкан, Тапас бар

Манифестације

АРСЕНАЛ фест, Јоакимфест, Међународни џез фестивал OFF. Међународни музички фестивал ОКТОХ, Међународни фестивал лутака "Златна искра".

Смештај

Популарни хотели и мотели

Хотел Шумарице, Хотел Женева, Хотел Равни Гај, Хотел Hotel President De Luxe, Хотел Зеленгора, Хотел Industrial

Шопинг

BIG FASHION Kragujevac, "Decathlon", Тржни центар Раднички

Важни телефони

Хитна помоћ 194

Полиција 192, +381 34 378-200

Ватрогасна јединица 193

Аутобуска станица +381 34 354-659, +381 34 354-660

Дом здравља +381 34 32 30 52

О дестинацији БИЈЕЉИНА

Бијељина је град и средиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Републике Српске. Површина општине је 734 км², а укупни број становника износи отприлике 114.663. Град је историјско средиште Семберије и један од најбогатијих градова Босне и Херцеговине. Као плодан равничарски град чини један од центара за производњу и трговину храном. Бијељина је препознатљива по пространом централном тргу, чију љепоту увећава пријатан амбијент Градског парка.

Влада Републике Српске је у мају 2012. године донијела одлуку о промјени статуса општине Бијељина којом је Бијељина добила статус града.1992.године.

На простору општине Бијељина за сада најстарији потврђени трагови живота људи потичу из млађег каменог доба (5000 - 3000 година п.н.е.). Такође су забиљежени остаци из периода неолита, бронзаног и гвозденог доба и античког периода. Истраживани су локалитети Градац и Пољопривредно добро у Батковићу, Главичицама, Кућерине у Дворовима, Село у Којчиновцу, Бродић у Тријешници, а из античког периода истражена је римска вила на локалитету Прекаја у Бродцу, а у Великој Обарској је пронађена оловна плочица култне намјене са представом 'Подунавских коњаника'.

Најпознатији старосрпски и старословенски локалитет код нас је истражен са обје стране Бистрика између села Батковић и Остојићево и састојао се од 4 локалитета у трајању између ВИИ и XИИ века. Посебно је значајно да је на локалитету Челопек истражен већи комплекс радионица металуршког насеља гдје су наши преци у ВИИИ вијеку топили гвожђе и производили гвоздене алатке, о чему јасно свједочи налаз гусано - графитног лонца који се чува у бијељинском Музеју. У ово вријеме насеље на Бистрику, вероватног назива Бистрица, било је без сумње центар жупе која је обухватила цијелу равницу прије него што је настала Бијељина.

Прво спомињање имена Бијељина губи се у далекој прошлости. У “Љетопису попа Дукљанина”спомиње се једна побједа захумског кнеза Беле - Павлимира против Мађара “у равници Белина”'. Данас се у науци сматра да је први сигуран помен насеља Бијељине онај од 3. марта 1446. када је овде опљачкан један дубровачки трговац од стране људи Илочког бана.

Бијељина је као ријетко који град само у последњих 500 година чак 2 пута мијењао комплетно становништво. Први пут је то било са доласком Турака 1520. године, а други пут са доласком Аустријанаца 1716. године. По попису Зворничког санџака 1533. године у опустелом Бијељинском крају спомињу се само 4 села: Четвртковиште, Мирковци (Дашница), Грм (Галац) и Чукојевићи (Модран) са укупно 55 кућа. На следећем попису из 1548. пописано је 17 села са 772 куће, од којих 554 православних и 218 муслиманских. Из овог времена је и најстарија грађевина у Бијељинској општини, а то је духовни центар Срба овог краја - Манастир Тавна, немањићка задужбина.

Детаљи релације

Полазиште

КРАГУЈЕВАЦ

Одредиште

БИЈЕЉИНА

Обрни смер