Ред вожње КРАГУЈЕВАЦ до ЉУБЉАНА

О станици КРАГУЈЕВАЦ

Крагујевац је, према попису из 2011. године, са 179.417 становника, четврти град по величини у Србији и седиште Шумадијског округа, а налази се око 120 километара јужно од Београда. Подигнут је на обалама реке Лепенице, у долини између крајњих рукаваца Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Крагујевац се први пут помиње у турском попису из 1476. године као „Крагујфоча“. Име је добио по птици крагуј (врста јастреба), која се у средњем веку користила за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.

Овај град се по много чему може назвати "првим у Србији" - био је прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему је основана прва гимназија у Србији, као и Лицеј, претеча Београдског универзитета, први двор, прво позориште, прве новине, прва галерија народног значаја, апотека, музејска галерија, апотека, неколико важних музејских установа у култури и уметничка делатност.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона, а данас је један од најјачих административних и индустријских центара у Србији. Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезан са Београдом, Нишом, Краљевом, Чачком и другим градовима. Најпознатија је по фабрици аутомобила "Застава" и истоименој фабрици оружја.

То је град са богатом историјом и културним наслеђем. Једно од најзначајнијих историјских места у Крагујевцу је Спомен парк, посвећен страдању цивила током Другог светског рата. Овај споменик подсећа на масакр који се догодио 21. октобра 1941. године, када је у Крагујевцу стрељано више од 7.000 људи. Спомен-парк се састоји од спомен-капеле, споменика, музеја, као и меморијалног комплекса савршено дизајнираног да одражава значај овог трагичног догађаја.

У самом центру града посетиоци могу да истраже историјске знаменитости као што је војводов арсенал. Уз шетњу старим градским језгром, можете посетити бројне кафиће, сувенирнице и ресторане који нуде традиционалну српску кухињу. Ако желите да сазнате више о историји овог града, обавезно посетите Музеј Крагујевца.

Ноћни живот

Клуб Тресор, Клуб Caffe Caffe, "Гето", "Дионис"

Ресторани

„Мустанг“, „Гастро комитет 27“, Ресторан Двориште, „Библиотека Код Милутина“, „Ораница Woodland", „Вега“

Конобе

Коноба Акустик Крагујевац, Garden House caffe, Кафана Балкан, Тапас бар

Манифестације

АРСЕНАЛ фест, Јоакимфест, Међународни џез фестивал OFF. Међународни музички фестивал ОКТОХ, Међународни фестивал лутака "Златна искра".

Смештај

Популарни хотели и мотели

Хотел Шумарице, Хотел Женева, Хотел Равни Гај, Хотел Hotel President De Luxe, Хотел Зеленгора, Хотел Industrial

Шопинг

BIG FASHION Kragujevac, "Decathlon", Тржни центар Раднички

Важни телефони

Хитна помоћ 194

Полиција 192, +381 34 378-200

Ватрогасна јединица 193

Аутобуска станица +381 34 354-659, +381 34 354-660

Дом здравља +381 34 32 30 52

О дестинацији ЉУБЉАНА

Љубљана (немачки: Лаибацх, италијански: Лубиана) је главни и највећи град Словеније. Градска општина Љубљана једна је од 11 градских општина у земљи.
Град лежи на реци Љубљаници, приближно 10 км од улива у Саву. Историчари се не слажу о извору имена Љубљана. По мишљењу неких извор треба тражити у речи љубљена, други сматрају да је у питању старо божанство Лабурус, трећи тврде да је реч дошла из латинског израза за реку која поплављује, алувиана. Неки пак мисле да потИче од њемачког Лаубацх – млачни поток.
Римска насеобина Емона (Цолониа Емона (Аемона) Иулиа трибу Цлаудиа) настала је године 15. наше ере. Љубљана се први пут помиње под данашњим именом 1144. (као Лаибацх) и 1146. (Луњигана). Године 1220. добила је права града, а 1335. заједно с остатком Крањске дошла у посед Хабсбурговаца. У 1461. постала је седиште бискупије те се у касном средњем веку развила у културно средиште Словенаца. Хабсбуршка владавина била је прекинута само у раздобљу 1809. – 1813. када је Љубљана била главни град француских Илирских провинција. Године 1821. град је био домаћин Љубљанског конгреса.
После распада Аустро-Угарске 1918. Љубљана је заједно с већим делом словенских земаља ушла у састав Краљевине СХС. Новом административном поделом 1929. постала је главни град Дравске бановине, а након Другог светског рата главни град југославенске Социјалистичке Републике Словеније. Улогу главног града је задржала и након осамостаљења Словеније 1991.
У Љубљани се налази приближно 30 хектара паркова. Највећи део те површине заузима парк Тиволи с површином од 17,5 ха, осталу површину дели 28 мањих паркова.
Љубљана има и ботаничку башту, основану 1810. године, која је најстарија словенска институција с непрекидним деловањем.

Детаљи релације

Полазиште

КРАГУЈЕВАЦ

Одредиште

ЉУБЉАНА

Обрни смер