Ред вожње КРАГУЈЕВАЦ до ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

О станици КРАГУЈЕВАЦ

Крагујевац је, према попису из 2011. године, са 179.417 становника, четврти град по величини у Србији и седиште Шумадијског округа, а налази се око 120 километара јужно од Београда. Подигнут је на обалама реке Лепенице, у долини између крајњих рукаваца Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Крагујевац се први пут помиње у турском попису из 1476. године као „Крагујфоча“. Име је добио по птици крагуј (врста јастреба), која се у средњем веку користила за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.

Овај град се по много чему може назвати "првим у Србији" - био је прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему је основана прва гимназија у Србији, као и Лицеј, претеча Београдског универзитета, први двор, прво позориште, прве новине, прва галерија народног значаја, апотека, музејска галерија, апотека, неколико важних музејских установа у култури и уметничка делатност.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона, а данас је један од најјачих административних и индустријских центара у Србији. Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезан са Београдом, Нишом, Краљевом, Чачком и другим градовима. Најпознатија је по фабрици аутомобила "Застава" и истоименој фабрици оружја.

То је град са богатом историјом и културним наслеђем. Једно од најзначајнијих историјских места у Крагујевцу је Спомен парк, посвећен страдању цивила током Другог светског рата. Овај споменик подсећа на масакр који се догодио 21. октобра 1941. године, када је у Крагујевцу стрељано више од 7.000 људи. Спомен-парк се састоји од спомен-капеле, споменика, музеја, као и меморијалног комплекса савршено дизајнираног да одражава значај овог трагичног догађаја.

У самом центру града посетиоци могу да истраже историјске знаменитости као што је војводов арсенал. Уз шетњу старим градским језгром, можете посетити бројне кафиће, сувенирнице и ресторане који нуде традиционалну српску кухињу. Ако желите да сазнате више о историји овог града, обавезно посетите Музеј Крагујевца.

Ноћни живот

Клуб Тресор, Клуб Caffe Caffe, "Гето", "Дионис"

Ресторани

„Мустанг“, „Гастро комитет 27“, Ресторан Двориште, „Библиотека Код Милутина“, „Ораница Woodland", „Вега“

Конобе

Коноба Акустик Крагујевац, Garden House caffe, Кафана Балкан, Тапас бар

Манифестације

АРСЕНАЛ фест, Јоакимфест, Међународни џез фестивал OFF. Међународни музички фестивал ОКТОХ, Међународни фестивал лутака "Златна искра".

Смештај

Популарни хотели и мотели

Хотел Шумарице, Хотел Женева, Хотел Равни Гај, Хотел Hotel President De Luxe, Хотел Зеленгора, Хотел Industrial

Шопинг

BIG FASHION Kragujevac, "Decathlon", Тржни центар Раднички

Важни телефони

Хитна помоћ 194

Полиција 192, +381 34 378-200

Ватрогасна јединица 193

Аутобуска станица +381 34 354-659, +381 34 354-660

Дом здравља +381 34 32 30 52

О дестинацији ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

До Плитвица је најлакше доћи аутобусом и то из свих већих градова у Хрватској:

Детаљи релације

Полазиште

КРАГУЈЕВАЦ

Одредиште

ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Обрни смер