Ред вожње КРАГУЈЕВАЦ до TIRANA

О станици КРАГУЈЕВАЦ

Крагујевац је, према попису из 2011. године, са 179.417 становника, четврти град по величини у Србији и седиште Шумадијског округа, а налази се око 120 километара јужно од Београда. Подигнут је на обалама реке Лепенице, у долини између крајњих рукаваца Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Крагујевац се први пут помиње у турском попису из 1476. године као „Крагујфоча“. Име је добио по птици крагуј (врста јастреба), која се у средњем веку користила за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.

Овај град се по много чему може назвати "првим у Србији" - био је прва престоница модерне српске државе (1818-1841), у њему је основана прва гимназија у Србији, као и Лицеј, претеча Београдског универзитета, први двор, прво позориште, прве новине, прва галерија народног значаја, апотека, музејска галерија, апотека, неколико важних музејских установа у култури и уметничка делатност.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона, а данас је један од најјачих административних и индустријских центара у Србији. Захваљујући железничком и друмском саобраћају, Крагујевац је повезан са Београдом, Нишом, Краљевом, Чачком и другим градовима. Најпознатија је по фабрици аутомобила "Застава" и истоименој фабрици оружја.

То је град са богатом историјом и културним наслеђем. Једно од најзначајнијих историјских места у Крагујевцу је Спомен парк, посвећен страдању цивила током Другог светског рата. Овај споменик подсећа на масакр који се догодио 21. октобра 1941. године, када је у Крагујевцу стрељано више од 7.000 људи. Спомен-парк се састоји од спомен-капеле, споменика, музеја, као и меморијалног комплекса савршено дизајнираног да одражава значај овог трагичног догађаја.

У самом центру града посетиоци могу да истраже историјске знаменитости као што је војводов арсенал. Уз шетњу старим градским језгром, можете посетити бројне кафиће, сувенирнице и ресторане који нуде традиционалну српску кухињу. Ако желите да сазнате више о историји овог града, обавезно посетите Музеј Крагујевца.

Ноћни живот

Клуб Тресор, Клуб Caffe Caffe, "Гето", "Дионис"

Ресторани

„Мустанг“, „Гастро комитет 27“, Ресторан Двориште, „Библиотека Код Милутина“, „Ораница Woodland", „Вега“

Конобе

Коноба Акустик Крагујевац, Garden House caffe, Кафана Балкан, Тапас бар

Манифестације

АРСЕНАЛ фест, Јоакимфест, Међународни џез фестивал OFF. Међународни музички фестивал ОКТОХ, Међународни фестивал лутака "Златна искра".

Смештај

Популарни хотели и мотели

Хотел Шумарице, Хотел Женева, Хотел Равни Гај, Хотел Hotel President De Luxe, Хотел Зеленгора, Хотел Industrial

Шопинг

BIG FASHION Kragujevac, "Decathlon", Тржни центар Раднички

Важни телефони

Хитна помоћ 194

Полиција 192, +381 34 378-200

Ватрогасна јединица 193

Аутобуска станица +381 34 354-659, +381 34 354-660

Дом здравља +381 34 32 30 52

О дестинацији TIRANA

Тирана је главни и највећи град Албаније. По званичним процијенама има око 420 хиљада становника. Основана 1614. године, а постала је главни град 1920.
Тирану је 1614. године основао османски генерал Сулејман-паша, који је изградио џамију, пекару и турско купатило и по популарном мишљењу назвао град именом Техран, у част својој војној победи код Техерана у Персији (данас Иран). Међутим, постоје и ранији помени о дворцу у планини Дајти, по имену Тиркан, у шестом веку, у списима једног византијског историчара.
Још један помен овог региона, у венецијанским списима, назива овај регион његовим данашњим именом. Ови списи датирају око 1412. године. Мали град је изабран за привремену престоницу Албаније (као компромис између Јужне и Северне Албаније) од стране привремене владе, јануара 1920. Новембра 1944, комунистичка влада Енвера Хоџе је успостављена у Тирани након што је 17. новембра ослобођена од њемачке окупације.
Градско становништво, које је процењено на само 12 хиљада 1910. године је порасло на 30 хиљада на попису 1930. године и чак 60 хиљада 1945. упркос годинама стране окупације и рата. Током 1950-их, Тирана је доживела период изразитог индустријског раста, уз пораст броја становника на 137 хиљада 1960. године. Касних 1990-их, Тирана доживљава најбржи прилив становника, јер су се Албанци са севера земље у великом броју селили у престоницу у нади за бољи живот.
По завршетку владавине Енвера Хоџе, последњег диктатора у овом делу Европе, почињу бољи дани за Тирану. Град, који је до тада био затворен и веома изолован, полако почиње да се отвара према другим земљама.
Године 2004, Еди Рама, тадашњи градоначелник Тиране, добија награду за најбољег градоначелника света. Многи се слажу да је томе допринела његова визија Тиране као ведрог града и пројекат мењања градских фасада, за нечији укус можда и дречавим, те неусклађеним бојама, али очигледно одлично прихваћеним од стране страних медија те самих становника главног албанског града.
Узрок овако драстичним променама је било сивило које је владало у Тирани до прије Раминог доласка, јер је град за време Енвера Хоџе био изузетно запуштен, те су све зграде у граду или изгубиле фасаду, или је фасада посивила, а то је утицало на опште расположење у граду. Међутим, проблем који се јавља у задње време је тај да и нове фасаде отпадају са старих зграда због дотрајалости. Зато је градска управа кренула у генерално реновирање града, те израду нових просторних и урбанистичких планова, са намјером да све старе зграде у будућности замени новим, не напуштајући идеју ведрих боја.
Упркос проблемима у Тирани је видан напредак. Започета је и изградња првих правих туристичких атракција попут једне од дужих жичара у Европи, којом се може стићи до другог по висини врха у непосредној близини Тиране. Сама жичара је завршена али још увек недостају квалитетни пратећи садржаји. Додатна атракција је и ротирајући ресторан на врху највише зграде. Нажалост потенцијали и постојеће атракције још нису валоризоване.

Детаљи релације

Полазиште

КРАГУЈЕВАЦ

Одредиште

TIRANA

Обрни смер