Ред вожње КРАЉЕВО до ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

О станици КРАЉЕВО

Краљево је град и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Налази се на ушћу три реке: Ибар, Западна Морава и Рибница. Уз Крагујевац и Чачак, Краљево је значајан културни и административни центар Централне Србије. Овај крај је био насељен од давнина. Археолошки подаци откривају присуство грчких и римских утицаја. Село Рудо Поље, из којег је рођено Краљево, настало је у другој половини 14. века. Од турске окупације назив Карановац је постао популаран. Садашње име град је добио 1882. године, када је Србија проглашена за краљевину.

Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу привредног трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра у коме су концентрисани готово сви привредни капацитети. Највећи утицај на привредна кретања на територији града имају делатност трговине и прерађивачке индустрије. Ово су уједно и сектори у којима послује највећи број предузећа на територији града Краљева. Захваљујући свом повољном географском положају, Краљево је постало и главна саобраћајна раскрсница у земљи. У околини има много бањских одмаралишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка, Витановачка и Сирчанска бања, које су такође познате туристичке атракције. Познати су православни манастири Жича и Студеница, који се налазе у близини града.

Аутобуска станица се налази у улици Октобарских жртава, у непосредној близини железничке станице и центра града. С обзиром на добро развијену мрежу градског саобраћаја и постојање такси услуга, Аутобуска станица Краљево је добро повезана са центром града.

Ноћни живот

Ноћни клуб "Uno momento", "Hookah place Kraljevo", "Фараон"

Ресторани

„Мираж“, Пицерија „Кућа сећања“, „АС“, „Краљ“, „Брвнара“, „Трамонто“, „Национал 2000“, „Етно ресторан „Завичај“

Конобе

„Кворум пуб“, "Havana club", "Amada caffe", „Бонтон“, „Гаспер“, „Flashback“, „Код кнеза“

Манифестације

„Нарцису у походе“, „Чикер МТБ маратон“, „Весели спуст“, „Миглич фест“, „Матурски плес“, "Rock & River", „Сребрни котао“

Смештај

Популарни хотели и мотели

Хотел Турист, „Ђердан“, „Royal“, „Конак Студеница 1186“, „Кристал, „Сунце“, „Жичка плажа“, „Олимп“

Шопинг

ТЦ „Big Краљево“, ТЦ „Слово“, ТЦ „Даница“, „"Queen"“

Важни телефони

Аутобуска станица Краљево +381 (0)36 313 444

Медицински центар +381 (0)36 332 522

Пошта +381 (0)36 312 512

Полиција +381 (0)36 231 777

Ватрогасна служба +381 (0)36 314-291

Дом здравља +381 (0)36 301-910

О дестинацији ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Плитвичка језера су национални парк у Хрватској, у области Лика, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних водопада и слапова. Регион је проглашен националним парком 1949. године. То је највећи, најстарији и најпосећенији хрватски национални парк.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне ријеке, Бијеле ријеке и потока Љесковац који се уливају у Прошћанско језеро.

Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Пространи шумски комплекси, изнимне природне лепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински ваздух, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСЦО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

Укупна површина је 29.685 хектара, од чега језера чине 200 ха, шуме 13.320 ха, а остало су травњаци и остале површине. Просјечна надморска висина је 600 м. Најнижа тачка је 367 м на Коранском мосту, а највиша 1279 м на Селишком врху.

Доминик Вукасовић парох из Оточца први пут спомиње назив "Плитвице" у писаном документу из 1777. године. Име потиче од ријечи "пличина" или "плитвак". Вековима, вода је таложила кречњак и настајали су плитки базени (пличине или плитвице).

Национални парк састоји се од 16 језера, која се степенасто преливају и силазе једно у друго. Језера се дијеле на Горња и Доња језера. Горња језера су: Прошћанско језеро, Цигиновац, Округљак, Батиновац, Велико језеро, Мало језеро, Вир, Галовац, Милино језеро, Градинско језеро, Велики Бургет и Козјак, док су Доња: Милановац, Гавановац, Калуђеровац и Новаковића Брод.

Највеће језеро је Козјак с 81,5 хектара површине, уједно и најдубље с 47 м. Прошћанско језеро је друго по величини и протеже се 2,5 км од југа према северу.

Већ 1883. године, појас шума који окружује језера и изворе проглашен је одвојеном зоном, гдје је била забрањена сјеча дрвећа. Око 2/3 Парка покривено је шумом. Оне су дио Националне еколошке мреже и европског пројекта заштите природне баштине НАТУРА 2000.

Шуме и вода узајамно су повезани и једно без другага не могу опстати. Шума задржава, чува и прочишћава велике количине воде. У подручју Парка налази се велика површина шума, укључујући и прашуме, које представљају врхунско станиште за животињски свет. Шуме Плитвичких језера станиште су три велика европска месоједа: Смеђег медведа, вука и риса. Многобројне врсте дјетлића и шумских сова свједоче о високом квалитету и природности станишта. У Парку је регистрирано чак 1267 различитих биљних врста од чега чак 50 врста орхидеја.

До Плитвица је најлакше доћи аутобусом и то из свих већих градова у Хрватској:

Детаљи релације

Полазиште

КРАЉЕВО

Одредиште

ПЛИТВИЧКА ЈЕЗЕРА

Обрни смер